Sa 10 godina je saznala da joj je koeficijent inteligencije 228: Napustila fakultet, ušla u Ginisa, a onda su krenuli skandali

Merilin vos Savant, poznata širom sveta po svom izuzetno visokom koeficijentu inteligencije, postala je javna ličnost zahvaljujući svom britkom umu, ali i upornosti da ostane verna nauci i logici čak i kada je bila pod žestokim kritikama. Iako se danas retko pojavljuje u javnosti, njen uticaj ostaje snažan, posebno u svetu obrazovanja i popularne nauke.

U galeriji pogledajte fotografije Merilin:

Još u osnovnoj školi, Merilin se isticala u prirodnim naukama i matematici. Sa deset godina je pristupila seriji testova inteligencije, uključujući i poznatu Bine-Simonovu skalu. Rezultat – neverovatnih 228 IQ poena – privukao je pažnju stručne javnosti širom sveta.

Ulazak u Ginisovu knjigu i promena pravila

Na osnovu pomenutog rezultata, 1986. godine Merilin je upisana u Ginisovu knjigu rekorda kao osoba sa najvišim zabeleženim koeficijentom inteligencije. Međutim, samo četiri godine kasnije, 1990. godine, Ginis je odlučio da ukloni ovu kategoriju, uz obrazloženje da testovi inteligencije nisu dovoljno standardizovani i da ne mogu uvek objektivno da mere ljudske sposobnosti. Ipak, Merilin je ostala upamćena kao poslednja osoba kojoj je ta titula zvanično dodeljena.

Akademski put i karijera

Merilin je započela studije filozofije na Univerzitetu u Sent Luisu, ali ih je napustila kako bi pomogla porodici u investicionom biznisu. Kasnije se posvetila pisanju i edukaciji, a svetsku slavu stekla je kao autorka popularne kolumne „Pitajte Merilin“ u magazinu Parade. U ovoj rubrici, na jednostavan, ali precizan način odgovarala je na pitanja iz matematike, logike, nauke, pa čak i iz svakodnevnog života.

Njen život van posla takođe je izazivao pažnju medija – naročito brak sa dr Robertom Jarvikom, poznatim kao kreatorom veštačkog srca Jarvik-7. Par se često pojavljivao u medijima, simbolizujući spoj nauke, medicine i intelekta.

Montiholov paradoks – matematička dilema koja je izazvala buru

Najveću pažnju javnosti izazvalo je jedno naizgled jednostavno pitanje koje je dobila 1991. godine – poznata Montiholova zagonetka, inspirisana kvizom Let’s Make a Deal. U ovom zadatku, takmičar bira jedna od troja vrata, iza kojih se nalazi automobil, dok su iza preostala dva koze. Nakon što voditelj otkrije jedna pogrešna vrata, takmičaru se nudi prilika da promeni svoj izbor.

Merilin je tvrdila da je uvek bolje promeniti izbor, jer se šanse za dobitak povećavaju sa 1/3 na 2/3. Iako je njen odgovor bio statistički ispravan, usledila je lavina negativnih reakcija. Hiljade pisama stizalo je redakciji, a među potpisnicima je bilo i na stotine profesora matematike i naučnika koji su tvrdili da greši.

Tek kada su sprovedene simulacije i matematičke analize, dokazano je da je Merilin zaista bila u pravu. Taj slučaj ostao je zapamćen kao jedna od najpoznatijih javnih debata o logici i verovatnoći u savremenoj kulturi.

Mirniji život i angažman u obrazovanju

Iako se vremenom povukla iz fokusa javnosti, Merilin nije prestala da radi. Nastavila je da piše, predaje i učestvuje u edukativnim projektima. Danas živi sa suprugom na Menhetnu i aktivno je uključena u rad nekoliko značajnih organizacija, uključujući Nacionalni savet za ekonomsko obrazovanje, udruženje za darovitu decu i Nacionalni ženski istorijski muzej.

Zaveštanje jedne genijalke

Priča Merilin vos Savant ostaje simbol borbe razuma protiv predrasuda. Njeno insistiranje na tačnosti i naučnom pristupu, čak i kada se suočavala s masovnim osporavanjem, pokazuje da istina često dolazi s vremenom – i da nije uvek odmah prihvaćena. Njena ostavština živi ne samo kroz brojeve, već kroz ideje, pitanja i hrabrost da se misli drugačije. 

Bonus video: Bojan je Ginisov rekorder iz Beograda