Maloletnu je udali za 22 godine starijeg pašu: Ćerka Sulejmana i Hurem bila kopija svoje majke, uradila je nešto što nijedna druga nije

Sultanija Mihrimah, jedina ćerka sultana Sulejmana i njegove voljene žene sultanije Hurem, rođena je 1522. godine u Istanbulu. Njeno ime, u prevodu sa persijskog, znači "sunce i mesec", a u seriji "Sulejman Veličanstveni" glumila ju je Pelin Karahan.

Sultanija je odgajana i obrazovana pod strogim nadzorom svoje ambiciozne majke, pa je stekla najbolje obrazovanje svog vremena. Francuski ambasador na osmanskom dvoru tog vremena je u svojim depešama govorio o ovome: „Sulejmanova ćerka nije samo lepa po izgledu, već ima i oštar um, govori nekoliko jezika i pokazuje interesovanje za državne poslove, što je retkost među osmanskim ženama."

Pogledajte u galeriji fotografije Pelin Karahan u ulozi sultanije Mihrimah:

Udaja za 22 godine starijeg Rustem-pašu

Krajem 1538. godine sultanija Hurem je odlučila da je vreme da se njena šesnaestogodišnja ćerka uda. Za muža je odabran 22 godine stariji Rustem-paša, namesnik Dijarbakira, a 4. decembra naredne godine sklopljen je brak. Ovo je bio interesni brak, a ne iz ljubavi, što je bilo uobičajeno za to doba, pogotovo kada su u pitanju članovi vladarskih dinastija. Ovaj brak doneo je Rustemu otvoren put ka mestu velikog vezira, pa je 1541. postao drugi vezir, a 1544. i veliki vezir Osmanskog carstva. Njegovim položajem sultanija Hurem je dodatno ojačala svoj i dobila moćnog saveznika u divanu.

Samo venčanje je organizovano sa izuzetnim sjajem. Veselje je trajalo nekoliko nedelja, a cena Mihrimahovog miraza bila je za to vreme astronomska suma - više od milion akči. Ovo je učinjeno ne samo da bi se demonstrirala moć dinastije, već i da bi se naglasio značaj Rustem-paše kao novog člana carske porodice.

Nakon stupanja Rustema na mesto velikog vezira, pojačala se i politička aktivnost sultanije Mihrimah. „Kao i njena majka, Mihrimah je mogla da pretvori porodične veze u stvarnu političku moć, postavši jedna od retkih žena u istoriji otomanske države koja je otvoreno učestvovala u istoriji otomanske države", navodi istoričarka Lesli Pirs, u svom delu „Imperijalni harem: Žene i suverenitet u Osmanskom carstvu“.

Mihrimah i Rustem postali su jak politički tandem. Koristeći svoj uticaj na oca, sultanija je pomogla svom mužu da napreduje, dok je on preko svog položaja ostvarivao njihove zajedničke političke ciljeve. Zajedno sa Hurem su stvorili ogromnu mrežu doušnika i saveznika, što im je omogućilo da kontrolišu politički život.

Par je imao dvoje dece - ćerku Ajše Humaša Sultan i sina Osmana.

Pogledajte u galeriji fotografije džamije sultanije Mihrimah:

Mihrimah je imala veliko bogatstvo i uticaj

Mihrimah je imala značajno lično bogatstvo, koje je aktivno ulagala u izgradnju javnih zgrada, uključujući džamije, škole i dobrotvorne ustanove. Nosila je raskošnu odeću, sa brojnim draguljima, što je trebalo da pokaže njen visok status. Poznato je da je Sulejman posebno voleo svoju ćerku i često joj je davao skupe poklone. Prema evidenciji inventara palate, Mihrimahina lična kolekcija sadržala je retke rukopise, umetnička dela i nakit ukupne vrednosti uporedive sa godišnjim prihodom nekih provincija carstva.

Zabeleženo je da su sultanija Hurem i njena ćerke Mihrimah bile izuzetno bliske. Hurem je pripremala ćerku za ulogu svog glavnog saveznika. Hurem lično kontrolisala svaki aspekt Mihrimahovog vaspitanja, pa je mlada sultanija podučavana i državnim poslovima, što je bilo neuobičajeno za žene na osmanskom dvoru, što je i profesorka Lesli Pirs zabeležila: „Mihrimah je naučila da čita diplomatske depeše, razume finansijske izveštaje i analizira političke situacije – veštine koje su obično razvili samo naslednici prestola."

Sačuvana pisma između majke i ćerke pokazuju ne samo njihovu duboku emocionalnu vezu, već i kako je Hurem oblikovala Mihrimahin pogled na svet. U jednom od pisama iz 1545. godine, Hurem je napisala svojoj ćerki: "Zapamti da na ovom svetu žena mora biti deset puta pametnija od muškarca da bi postigla isto. Koristi svoj oštar um i posmatraj sve što se dešava oko tebe."

Hurem je posebnu pažnju posvetila razvijanju lojalnosti svoje ćerke prema braći – Selimu, Bajazidu i Džihangiru, za razliku od starijeg polubrata Mustafe, sina Sulejman i konkubine Mahidevran. Kako primećuje osmanski istoričar Ibrahim Pečevi, "Hurem je od ranog detinjstva usađivala Mihrimah da su budućnost i bezbednost njene braće direktno povezani sa njenim sopstvenim blagostanjem“.

Podržala brata Selima u borbi za presto

Ova strategija se pokazala uspešnom: tokom svog života, Mihrimah je ostala bliski saveznik svoje braće, posebno Selima, koji se na kraju popeo na presto.

Hurem je aktivno je ključila Mihrimah u političke igre, posebno posle njene udaje za Rustem-pašu. U eri kada žene u Osmanskom carstvu nisu učestvovale u javnim poslovima, već je ta uloga bila rezervisana samo za muške članove dinastije, Hurem je gradila novi model ženske moći koji je delovao kroz neformalne kanale uticaja, lične odnose i strateške saveze, stvarajući "sultanat žena". Mihrimah ne samo da je naučila ove lekcije, već ih je i dalje razvila, postavši jedna od najuticajnijih žena u osmanskoj istoriji.

„Hurem je od svoje ćerke stvorila praktično kopiju sebe – inteligentnu, ambicioznu i nemilosrdnu ženu prema svojim neprijateljima, sposobnu da ostvari svoje ciljeve u svetu u kome zvanično žene nisu imale pravo glasa", primetio je istoričar Čagataj Ulukaj.

Nakon smrti svoje majke Hurem 1558. godine, Mihrimah je došla na njeno mesto kao glavni ženski autoritet u dinastiji i preuzela upravljanje haremom, što je prvi slučaj da krvna članica dinastije upravlja istim (običaj je bio da haremom upravlja majka sultana ili supruga). Posle Rustem-pašine smrti 1561. godine, nije se preudala, već se fokusirala se na podršku svom bratu Selimu u njegovoj borbi za presto i širenju sopstvenog uticaja. Povukla se iz Topkapi palate posle smrti njenog brata sultana Selima II 1574. godine.

Bonus video: Sulejman Veličanstveni na Kurir televiziji