Majka me je kao bebu ostavila na stepeništu: 30 godina kasnije pojavila se na mojim vratima i tražila jednu stvar

Kada se suočimo sa iznenadnom, emotivnom odlukom, čak i najpouzdaniji među nama mogu osetiti težinu sumnje i krivice. Upravo to se dogodilo ženi imena Amelija kada se njena biološka majka, koju nikada ranije nije upoznala, pojavila na njenim vratima tražeći pomoć. Donela je tešku odluku zbog koje se sada oseća krivom — i pita se da li je postupila ispravno.

- Par koji me je usvojio bio je divan, pun ljubavi i podrške — pružili su mi sve što jednom detetu treba. Kada mi je usvojena mama rekla istinu o mojim biološkim roditeljima, prirodno sam poželela da stupim u kontakt sa biološkom majkom. Jednog dana sam je pozvala da se upoznamo. Odbila je, rekavši da već ima decu i da ja već imam mamu, te da bi trebalo da stvari ostanu kakve jesu.“

30 godina kasnije, majka se predomislila

- Imala sam 30 godina kada se pojavila na mojim vratima — sama i bez doma. Jedva sam mogla da poverujem da je ta krhka žena, sa pocepanom torbom u rukama, ista ona koja me se odrekla. Stajala je tamo, sa umornim, molećivim očima. "Amelija," rekla je, glas joj je pucao, "znam da je mnogo da te to zamolim, ali nemam nikog drugog. Izgubila sam sve." Stajala sam u šoku, pokušavajući da shvatim situaciju. Žena koja me nekada odbacila zarad svoje budućnosti, sada nije imala kome drugom da se obrati. U meni su se preplitali bes, zbunjenost i nevoljna osećanja odgovornosti, iskrena je Amelija.

U svom najtežem trenutku, setila se ćerke koju je napustila

"Zašto si ovde?" konačno sam je upitala, hladnijim tonom nego što sam želela. Duboko je uzdahnula, pogled joj je pao na pod. "Moja druga deca," tiho je rekla, "više ne žele da imaju ništa sa mnom, sada kada mi je potrebna pomoć. Mislila sam... ako mogu da pronađem tebe, možda... možda bi ti mogla da razumeš," rekla joj je majka a Amelija nije krila koliko su je njene reči pogodile. 

- Pomisao na braću ili sestre koji su joj okrenuli leđa unela je novu složenost u osećanja koja sam već imala. Nastavila je: "Znam da nisam bila uz tebe, ali molim te, očajna sam. Nemam gde da odem."

Amelija nije mogla da se ne zapita — zašto ju je ostavila?

- Pozvala sam je da uđe, više iz šoka nego iz saosećanja, i skuvala joj šolju čaja. Sedele smo u mom malom dnevnom boravku, izbegavajući pogled jedna drugoj, ispričala je Amelija koja je konačno smogla snage da pita majku zašto ju je ostavila želeći da shvati i njenu stranu priče. 

Pogledajte u galeriji i footgrafije iz hit serije "Zauvek tvoj", koja prati priču sličnu Amelijinoj:

- Ruke su joj drhtale dok je držala toplu šolju, a onda mi je priznala: "Bila sam mlada, uplašena i sama. Mislila sam da činim pravu stvar za obe. Želela sam da se udam i imam stabilnu porodicu, a mislila sam da me nijedan muškarac neće hteti ako imam dete iz prethodne veze. Mislila sam da ćeš imati bolju šansu sa porodicom koja može da ti pruži ono što ja nisam mogla."

Na majčin odgovor Amelija ju je oštro upitala da li je zaista dobila porodicu koju je želela, a majka joj je kroz suze rekla: - Neko vreme, da. Udala sam se, dobila decu, ali nije ispalo kako sam se nadala. Muž me je ostavio, izgubila sam sve, kazala je setno majka, prenosi Bright Side.

Teška moralna dilema: pomoći ili ne?

- Videla sam kajanje na njenom licu, ali to nije ublažilo moja osećanja. Kada sam je pitala da li dolazi kod mene nadajući se da ću ja brinuti o njoj zato što nema nikog drugog, ona je samo klimnula glavom. 

- Znam da to ne zaslužujem. Znam da nemam prava da te to tražim, ali ne znam šta drugo da radim, iskreno joj je rekla majka, a Amelija nije ostala ravnodušna. 

- Gledala sam je, ženu koja mi je i strankinja i deo mene. Bes i bol koje sam osećala borili su se sa nekom nevoljnom empatijom. Mislila sam o svojim roditeljima koji su me odgajili i šta bi oni želeli da uradim. "Ostani večeras, pičaćemo ujutru", rekla sam joj konačno. 

Krivica ne popušta

- Te noći, dok sam ležala u krevetu, nisam mogla da prestanem da razmišljam o porodici u kojoj sam odrasla i onoj koju nikada nisam upoznala. Žena u susednoj sobi je donela odluku koja je zauvek promenila naše živote, a sada, decenijama kasnije, traži moju pomoć.

Konačna odluka

- Ujutru, dok smo sedele za doručkom, odlučila sam da joj pružim ruku spasa. Pomoći ću joj sa novcem, pronaći joj mesto gde može da boravi i da se osamostali, ali ne mogu da joj dozvolim da živi kod mene — radi sopstvene dobrobiti. Naš odnos, šta god da postane, zahtevaće vreme i trud sa obe strane, priča Amelija pa nastavlja:

- Pogledala me je sa mešavinom zahvalnosti i krivice. "Hvala ti," rekla je, jedva čujno. "Znam da nije lako i da ne zaslužujem tvoju dobrotu", dodala je. Iako sam bila sigurna u svoju odluku, nisam mogla da se otarasim osećaja krivice jer joj nisam dozvolila da ostane u mojoj kući. Nudila je da pomogne u svemu — čišćenju, kuvanju — želeći da nadoknadi propušteno vreme. Pitala me o mom životu pre nego što smo se srele. Delovala je usamljeno i željna da se ponovo povežemo. Ali nisam mogla da prestanem da mislim da me je ostavila i vratila se tek kad joj je pomoć bila potrebna, zaključila je Amelija tražeći pride savet i mišljenje da li je ispravno postupila na šta su joj mnogi odgovorili da ma šta god odlučila ne treba da se oseća krivom.  

Bonus video: Trejler za seriju Zauvek tvoj koja se emituje na Kurir televiziji