Ana je sa mamom godinama živela u siromaštvu: Studirala je i radila kako bi im obezbedila dom, reakcija njene majke rasplakala je sve

Tokom detinjstva Ana Duarte neprestano je selila sa majkom Anet iz jednog skloništa u drugo, često ne znajući gde će prenoćiti.

U svim tim nesigurnim noćima, Anet je bila njena jedina konstanta. Odustala je od škole kao tinejdžerka kako bi brinula o porodici nakon što joj je otac oboleo. Sa ograničenim mogućnostima i engleskim kao drugim jezikom, radila je u restoranu brze hrane kako bi obezbedila minimum za opstanak.

Ovako izgleda soba koju je Ana priredila mami;

"Gledala sam je kako se bori bez predaha,“ priseća se Ana i dodaje "Njena snaga bila je ono što me je nosilo kroz sve.“

Teškoće i nada u obrazovanju

U srednjoj školi, dok su ponovo ostale bez doma, Ana je počela da vidi obrazovanje kao izlaz. Dobila je punu stipendiju za privatnu školu u Boka Ratonu, gde je okružena imućnim vršnjacima skrivala činjenicu da živi u skloništu.

"Bilo je teško ne upoređivati svoj život sa njihovim i ne osećati se nesigurno,“ priznaje.

Uprkos svemu, nastavila je da ulaže u školu, nadajući se da će jednog dana izgraditi bolji život za sebe i majku. Završila je socijalni rad na Florida Atlantic University i postala prva u porodici sa diplomom. To je bio trenutak prekretnice.

Posvećenost pomaganju drugima

Danas Ana radi u organizaciji Food For The Poor, jednoj od najvećih hrišćanskih humanitarnih organizacija u SAD-u.

"Moj posao je da pomažem ljudima koji žive u krajnjem siromaštvu, i to mi mnogo znači jer znam kako je imati ništa,“ kaže ona.

Po prvi put u životu živi u stabilnom, pristupačnom stanu na Floridi. Ima mogućnost da plati kiriju, kupi hranu i uredi prostor. Ali najvažnije joj je što je uspela da majci pokloni ono što nikada nije imala sopstvenu sobu.

Poklon majci: soba mira i dostojanstva

"Moja majka nikada u životu nije imala svoju sobu, ni kao dete,“ naglašava Ana. Uredila je glavnu spavaću sobu kao utočište puno topline i dostojanstva, darujući majci osećaj mira i novog početka. Emocionalna reakcija Anet bila je neprocenjiva.

"Verujem da je važno poštovati roditelje, naročito u odraslom dobu,“ dodaje Ana: "Gledala sam svoju majku kako pati u tišini, a sada je konačno neko brine o njoj.“

Novi početak i pogled unazad

Za obe, to je prvi pravi dom: "Život je dugo bio nemilosrdan, ali me oblikovao. Dao mi je snagu, perspektivu i saosećanje,“ kaže Ana. Danas, sa diplomom, poslom iz snova i stabilnim domom sa majkom, živi ono što je nekada smatrala nemogućim.

"Da mi je neko rekao da ću imati diplomu, stan, posao i mogućnost da obezbedim zdravstvo i sigurnost, ne bih poverovala,“ priznaje.

"Ali ako nastaviš dalje, doći će dan kada ćeš shvatiti da se sve isplatilo.“

(Kurir.rs/People)