Starinski recept za koljivo se prenosi sa kolena na koleno: Evo kako da žito ne bude gnjecavo

Priprema se za slavu, zadušnice, parastos ili za sećanje na nekog dragog. U svakoj kući koljivo ima svoj miris i nijansu - ali smisao je isti: život, večnost i ljubav.

Priprema:
Operite pšenicu više puta, dok voda ne postane potpuno bistra. Potom je potopite u hladnu vodu i ostavi da odstoji preko noći, to je ključ da se zrno kasnije lepo raskuva i ne raspadne.

Sutradan, vodu prospite i sipajte novu, pa kuvajte na tihoj vatri oko sat do sat i po. Bitno je da zrna omekšaju, ali da ne postanu kaša. Kad se pšenica "otvori" i zrno pukne, znači da je gotova.

Ocedite je, raširim po čistoj kuhinjskoj krpi i ostavite da se suši i hladi. Ovaj deo većina preskoči, i tu se napravi greška. Ako žito ostane vlažno, postaće gnjecavo i teško, a ne rastresito. Neka se suši makar dva-tri sata, a ako može i duže, još bolje.

Kad se potpuno ohladi, sameljite je na krupno u mašini za meso. Zatim dodajte šećer, orahe, vanilin šećer, limunovu koru i po želji malo cimeta. Sve se promeša rukama, lagano, da se sastojci povežu.

Na kraju, prebacite na tanjir ili činiju, poravnajte površinu i pospite prah-šećerom kroz sitno sito da izgleda čisto i uredno. Po tradiciji, na sredini se napravi krst od oraha.

Kako da žito ne bude gnjecavo
Najvažnije je da pšenicu:

- dobro ocedite - nikako je ne koristi dok se potpuno ne osuši,
- ne meljete dok je topla, jer toplota stvara vlagu,
- ne prekuvate - zrno treba da bude mekano, ali da se vidi i "oseti pod zubom".

Ako želite da izgleda lepo i na stolu, koristite sitno mlevene orahe i nemojte preterivati sa šećerom - on vlaži smesu. Umesto toga, deo šećera možete zameniti medom, koji daje sjaj i bogatiju teksturu.

(Kurir.rs/Ona.rs)

 VIDEO: Kako se nekad mlelo žito: