U detinjstvu preživela izganstvo, udavala se 3 puta, pa kandidovala za predsednicu Srbije i Crne Gore: Najkontroverznijoj srpskoj princezi mnogi nisu odoleli

Kada bi se po nekoj Srpkinji mogao snimiti holivudski film, malo ko bi bolje odgovarao toj ulozi od princeze Jelisavete Karađorđević – žene čiji je život oscilirao između raskoši i progonstva, umetnosti i politike, Pariza i Beograda. Rođena 7. aprila 1936. godine u Beogradu, bila je dete kraljevske krvi, ali sudbine koja ju je rano odvela daleko od doma.

- Ovde sam rođena, a morala sam da odem kad sam imala četiri godine. Onda sam morala da stvorim novi grad, novo ime, novi život, govorila je jednom prilikom, opisujući put koji ju je vodio preko kontinenata.

Od egzila do samostalnosti

Više od pola veka princeza je provela van domovine – u Južnoj Africi, Americi i Evropi. U Parizu je završila studije istorije umetnosti, naučila pet jezika i izgradila duh žene koja se nikada nije oslanjala samo na svoje poreklo.

Godine 1953. pojavila se u Diorovoj haljini na krunisanju kraljice Elizabete II, ali iza tog glamura krila se osoba koja je mnogo više od titule – umetnica, preduzetnica i žena koja će kasnije imati i političke ambicije.

Ljubavi, brakovi i skandali

Jelisavetin privatni život bio je pun obrta, strasti i filmskih momenata. U tri braka doživela je različite ljubavne priče, a svaka je nosila sopstvenu dinamiku.

Sa prvim suprugom, njujorškim proizvođačem odeće Hauardom Oksenbergom, dobila je dve ćerke – Kristinu i Katarinu. Drugi muž, britanski plemić Nil Roksburg Balfor, bio je otac njenog sina Nikolasa. Treći, peruanski političar i nekadašnji premijer Manuel Uljo Elijas, uneo je u njen život strast i nemir koji su trajali godinama.

U galeriji pogledajte fotografije princeze Jelisavete Karađorđević danas: 

Između dva braka, 1974. godine, bila je verena za glumca Ričarda Bartona. Njihov odnos je bio buran i nepredvidiv, kao i sve u njenom životu. Kada je Barton posrnuo pred alkoholom, Jelisaveta je samo kratko zaključila: - Samo mi je on falio u životu.

U to vreme, njujorška umetnička scena obožavala je princezu. Druženja s piscima i umetnicima, među kojima je bio i Momo Kapor, učinila su je delom gradske legende. Kapor je inspiraciju za svoj roman Zoe pronašao upravo u njoj, a priče o njihovoj bliskosti i danas se prepričavaju.

Ljubav bez protokola

U poznim godinama, Jelisaveta je pronašla mir i ljubav u Beogradu, uz Dragana Babića, bivšeg operskog pevača s kojim je provela tri decenije.

- I da me zaprosi, ne bih htela. Mi smo srećni u našem partnerstvu. Pošto nismo u braku, nema pritiska, govorila je s toplinom i humorom.

O Draganu je pričala s posebnim poštovanjem: - On sve organizuje, trpi moj ekscentrični karakter, misli o meni svakog dana. Još je i lep, inteligentan, čita mnogo. On je najbolji od svih muškaraca koje sam upoznala.

Za nju je ljubav imala duboko značenje: - Seks nije samo zabava, to je priroda. Ali prava ljubav nastaje kad možete da budete potpuno opušteni s nekim – kad se brinete jedno o drugom bez egoizma.

Princeza koja je verovala u ljude

Jelisaveta Karađorđević nije bila samo deo kraljevske loze – bila je spisateljica, autorka knjiga za decu, kreatorka parfema i žena koja je imala hrabrosti da se kandiduje za predsednicu Srbije i Crne Gore 2004. godine. Bez ozbiljne kampanje i uz samo dve nedelje pripreme, osvojila je više od 63.000 glasova.

- Zvanični prijemi su gubljenje vremena. Više volim razgovore kad se sedi na podu nego one za raskošnom trpezom, govorila je, ostajući dosledna svom neformalnom duhu.

"Tamo daleko" – život u knjizi

Svoj bogat i uzbudljiv život opisala je u autobiografiji Tamo daleko, objavljenoj na oko 400 stranica. Knjiga je hronika njenog detinjstva u Belom dvoru, godina prognanstva, susreta sa svetskim ličnostima i povratka u rodni grad. 

- Pisala sam istinu. Možda ne svaku sitnicu, ali ono što je bilo bitno – jesam, rekla je prilikom promocije knjige.

U njoj se priseća i teških trenutaka – smrti brata Nikija i tetke Vuli, dugih godina samoće u Parizu i odlaska u Ameriku koji je doživela kao i beg i novi početak.

- Princeza bez zemlje u Evropi nije bila ništa, ali u Americi, taj pedigre je odjednom postao čudo.

Uvek svoja

Princeza Jelisaveta Karađorđević bila je aristokratkinja po rođenju, ali umetnica po duhu. Njena misao je bila slobodna, njen govor britak, a njena pojava nezaboravna. Svet je za nju bio velika pozornica, ali nikada nije igrala uloge koje joj drugi namenjuju. U društvu političara, umetnika i slavnih – od Kenedija i Niksona do Endija Vorhola – ostajala je dosledna sebi.

Na kraju, najviše je volela jednostavan beogradski dan, mirnu kafu i razgovor bez protokola.

- Visoko društvo je samo gluma. Pravi život je kad svi zajedno kuvamo večeru.

Pogledajte video: Ovo je banja iz koje je kralj Petar I Karađorđević otišao u Prvi svetski rat