Teško mi je da budem u vezi sa Srbinom: Srpske porodice greše sa sinovima, u Kanadi učimo suprotno
Izabel Marija je iz Kanade i već skoro pet godina živi u Srbiji. Razvila je posao u oblasti "kopirajtinga" i kreira sadržaj o životu u našoj zemlji. Za Jutjub kanal Attic Life pričala je o tome zašto je ženama teško da se upoznaju sa dobrim muškarcima u Srbiji, kako srpske porodice vaspitavaju dečake i devojčice sa vrlo različitim očekivanjima i zašto se od prvog dana osećala sigurno u Srbiji.
"Većina mojih prijateljica je slobodna i većini je jako teško da pronađu dobrog muškarca. Došla sam u Srbiju. Ušla sam u taksi da odem do svog Airbnb-a i vozač taksija nije znao gde idemo. Samo sam ušla u automobil i on je počeo da vozi unaokolo. Jezik mi je bio potpuno lud. Nisam ga razumela, ni on mene nije razumeo. Sećam se da smo se vozili jednom ulicom na Dorćolu i on je shvatio da idemo pogrešno. Umesto da okrene automobil gde može, on je bukvalno vozio u rikverc. Vraćali smo se nazad dve ulice po jednosmernoj. Pomislila sam: 'Ovo je malo ludo'", rekla je Izabel.
Ono što joj je posebno neobično bilo, to je da se i pored takve situacije, odmah osetila sigurno u Srbiji.
"Moj utisak je bio da se ovde oseća ogromna sigurnost. Prve noći kad sam izašla, osećala sam se inspirisano i otvoreno, u gradu je bila posebna energija koja me je privukla. Ne znam kako bih drugačije opisala, ali osećala sam se sigurno dok šetam", rekla je Izabel.
"U Kanadi prolazite kroz svet sami, u Srbiji s mnogo ljudi"
Izabel je nedavno bila u Kanadi i tada je uočila veliku razliku između života tamo i u Srbiji.
"Jedna od velikih razlika između Kanade i Srbije je da u Kanadi gotovo da nema ljudi napolju. Možeš da ideš u šetnju u 19 h, a ulice su prazne. Osećate se kao da prolazite kroz svet sami. Šta god da se dešava oko vas, jednostavno ste mu izloženi. U Srbiji, nije bitno kad šetaš. U mom kraju idem u 22 h i vidim decu kako igraju košarku. Uvek ima mnogo ljudi napolju.
Postoji osećaj da ljudi brinu jedni o drugima. Ako bi neko pokušao da vas napadne, oko vas bi bilo desetak, petnaest ljudi. Nije da ćete biti sami, zarobljeni na ulici. Takođe, nema beskućnika ili zavisnika od droga na ulicama. Pre nego što sam došla ovde, živela sam u Vankuveru, prelepom gradu, ali tamo je veliki problem sa drogama i beskućništvom. Ne znaš na koga možeš da naiđeš i u kakvom je mentalnom stanju. Ovde toga nema. Ljudi se ovde osećaju sigurnije i normalnije. To sam osetila odmah kad sam stigla", ispričala je Izabel.
Izabel trenutno živi na Novom Beogradu. Priznala je joj arhitektura nije omiljena jer najviše voli prirodu i parkove. Novi Beograd voli zbog blizine reke i zato što ima manje nervoze nego u centru grada. Kako je objasnila, "manje ljudi trube".
"Najveći izazov u vezi sa Srbinom je njegova porodica"
Izabel je trenutno u vezi sa momkom iz Srbije.
"Kao Kanađanki, čudno je u početku, jer živimo na različitim kontinentima, ali on je muška verzija mene. Imamo mnogo sličnosti u razmišljanju, vrednostima, pogledu na svet. Najveća razlika je hrana. Na primer, za mene je francuski tost sa javorovim sirupom, a on jede prženicu sa sirom. Navikavam se na slaniji doručak, ali meni je doručak uvek bio sladak", rekla je Izabel i dodala:
"Najveći izazov na početku bila je njegova porodica. Srpske porodice su vrlo bliske, dok ja dolazim iz porodice koja nije toliko povezana. Morao je da stvori granice sa porodicom jer nije više mali brat ili sin na koga se može računati 24/7. Mi smo sada našli ravnotežu - imamo njegovu porodicu i našu vezu. Upoznali smo se u kafeteriji u Krunskoj, gde smo oboje radili. On je otišao do toaleta, a ja sam čuvala stvari. Kasnije smo počeli da pričamo i tako je počelo", ispričala je Kanađanka.
Prema rečima Izabel, ženama u Srbiji je teško kada je upoznavanje u pitanju.
"Sinovi su voljeni, a ćerke se vaspitavaju tako da se očekuje da budu i snažne i nezavisne, dok se sinovi često 'čuvaju'. Mnoge srpske žene znaju da rade sve, ali muškarci su naviknuti da im se služi. Moj dečko i ja imamo razlike, ali u mnogim stvarima smo slični, naročito u vrednostima i načinu razmišljanja. Najveća razlika su hrana i porodične navike. Srpske porodice se stalno viđaju, dok ja dolazim iz porodice gde to nije slučaj. Komunikacija nam je jednostavna jer govorimo engleski, a njegov engleski je savršen", ispričala je Izabel.
Kanađanka uči srpski jezik.
"Učim srpski, ali mi je još uvek loš, stidim se da govorim. Sa njegovom porodicom vežbam i poboljšavam se. Prvi susret sa njegovom porodicom bio je sladak, iako je mama stidljiva. Nikada nisam osetila negativnu energiju ili konkurenciju. Srbi retko otvoreno pričaju o mentalnom zdravlju, posebno muškarci. Moj dečko nije emotivan, ali ima prostor da priča kad želi", rekla je Izabel i priznala da su joj prijateljstva u Srbiji posebno interesantna.
"Srbima daj rakiju i posao rešen"
"Prijateljstva sa Srbima su jednostavna - ponudiš rakiju i već si na dobrom putu. Omiljena rakija? Dunja i kajsija. Najbolje je kupovati od malih prodavaca na putu, ali i u prodavnici je dobra", rekla je Izabel i dodala da joj je najveći šok bio pečenje praseta.
Na pitanje šta Kanada može da nauči od Srbije, Izabel je bila jasna - jake moralne i porodične principi, ulaganje u odnose sa porodicom i prijateljima. Kanada je Izabel nudila brz novac, dok je Srbija zahtevala izgradnju poslovanja i posvećenost, što joj je pomoglo da se razvije u najbolju verziju sebe.
(Kurir.rs/Mondo)
Bonus video: Srpska snajka iz Austrije se udala u narodnoj nošnji