Ana je imala naizgled normalnu trudnoću, a onda se borila za život: "Hvatala sam vazduh i molila sestru za pomoć"
Na prvi pogled, sve je delovalo kao uobičajen završetak trudnoće. Malo umora, otežano disanje, blaga nelagodnost u grudima — simptomi koje svaka trudnica najčešće pripiše velikom stomaku i umoru koji prati poslednje nedelje čekanja. Ali, samo dan nakon porođaja, ta mala neprijatnost za Anu Darlu, 31-godišnju majku, pretvorila se u borbu za sopstveni život.
Trenutak koji je sve promenio
Ana je odlučila da na svet donese svoje prvo dete putem planiranog carskog reza, jer su lekari procenili da je beba veća — oko 3.6 kilograma. Operacija je protekla bez komplikacija, a sledećeg dana sestre su je ohrabrile da ustane i napravi nekoliko koraka. Tada je sve krenulo nizbrdo.
U galeriji pogledajte fotografije Ane Darle:
"Čim sam pokušala da ustanem, sve se ugasilo. Nisam mogla da dišem. Sećam se da sam hvatala vazduh i molila sestru za kiseonik. Bila sam potpuno prestravljena", rekla je ona za Newsweek.
Lekarski tim je odmah reagovao, a snimci su pokazali uzrok — krvni ugrušak koji je blokirao protok krvi do srca. Dijagnoza: plućna embolija. Jedna od najopasnijih komplikacija koje mogu da se dogode nakon porođaja.
Tihi neprijatelj koji vreba nakon porođaja
Stručnjaci upozoravaju da su žene tokom trudnoće i neposredno posle nje čak pet puta podložnije stvaranju ugrušaka. Organizam se tada prirodno priprema za porođaj — krv se brže zgrušava, vene su pod većim pritiskom, a cirkulacija se menja. Problem je u tome što većina budućih majki ne zna kako da prepozna opasne signale. Ana priznaje da je sve vreme mislila da je to što oseća jednostavno deo trudnoće.
"Bila sam zadihana, imala sam težinu u grudima, ali mislila sam da je to samo kraj trudnoće. Sad vidim da mi je telo davalo znakove koje sam ignorisala", rekla je.
Plućna embolija se često maskira običnim simptomima — umorom, kašljem, vrtoglavicom, anksioznošću ili ubrzanim pulsom. Zvuči kao prehlada, a zapravo je stanje koje može biti kobno ako se ne prepozna na vreme.
Put ka oporavku
Ana je svog sina rodila 9. septembra. Dan koji je trebalo da bude najlepši u njenom životu, pretvorio se u mesec dana straha i borbe. Iako je operacija spasila njen život, oporavak je bio dug i iscrpljujući. Na društvenim mrežama podelila je da u početku nije imala snage ni da podigne bebu, što ju je duboko pogodilo.
"Moje telo je prošlo kroz nešto nezamislivo i još uvek se oporavlja", napisala je.
Rehabilitacija posle carskog reza i operacije srca zahteva vreme, pažnju i beskrajno strpljenje. Svaki dan je korak napred, ali i podsećanje da telo ima svoje granice.
"Moj oporavak je jako osetljiv. Mogu da držim bebu samo kratko, uz podršku. Teško je, jer sve što želim je da ga nosim, držim, pritisnem uz sebe. Ali učim da budem strpljiva i da verujem procesu", rekla je.
Prava strana majčinstva o kojoj se ćuti
Ova priča otkriva ono o čemu se retko govori — da majčinstvo nije uvek sjajno i savršeno. Da postoje trenuci kada telo popušta, kada snaga nije u izgledu, već u opstanku. Nije u savršenim fotografijama s novorođenčetom, već u tihom disanju, u sporom vraćanju sebi, u zahvalnosti što si živa.
Jer, na kraju, ono najvažnije se već dogodilo — Ana je preživela. Njeno dete ima majku. A to je, u svakoj priči o majčinstvu, najveća i jedina pobeda koja zaista vredi.
(Kurir.rs/Newsweek)
Pogledajte video: Trudnica traži ime bebe na groblju