Devojka (25) godinama je živela u agoniji i bolovima, sada je donela potresnu odluku: Lekari joj odobrili da okonča život na ovaj način
Dvadesetpetogodišnja Analiz Holand iz Adelejda donela je najtežu moguću odluku da okonča život uz medicinski potpomognuto umiranje. Posle godina provedenih u neizdrživim bolovima, bez nade u poboljšanje, odlučila je da kaže dosta.
Detinjstvo u bolnicama i život u nepoznici
Veći deo svog detinjstva Analiz je provela u bolničkim hodnicima, boreći se sa misterioznom bolešću koju lekari godinama nisu uspevali da dijagnostikuju. Kako je rasla, tako su se simptomi samo gomilali, hroničan, svakodnevni bol, mučnine, povraćanje i potpuni kolaps varenja.
Poslednjih deset godina hranila se isključivo intravenskim putem jer njen stomak i creva više nisu mogli da funkcionišu.
"Celo telo se ponašalo kao da mi je crevo blokirano, a zapravo ništa ne blokira. Nervoza jednostavno ne radi,“ ispričala je za News AU "Moje stolice bi se toliko nagomilale da sam ih povraćala ili su izlazile kroz dren.“
Konačna dijagnoza tek sa 18 godina
Tek kada je prešla iz dečje bolnice u opštu, Analiz je saznala istinu:
"Autoimuna autonomna ganglionopatija, retka neurološka bolest koja oštećuje nerve odgovorne za disanje, rad srca, krvni pritisak i varenje"
Do dvadeset druge godine već joj je rečeno da joj je bolest terminalna.
Danas se Analiz bori sa višestrukim otkazivanjem organa i preživela je 25 epizoda sepse. Zbog jakih lekova razvila je tešku osteoporozu slomila je kičmu na četiri mesta, prelomila grudnu kost i zamalo zdrobila srce i pluća.
Steroidna terapija dovela je do nekroze kostiju, pa su joj se zubi pocrneli i počeli da ispadaju.
"Užasno sam nesrećna,“ priznala je "Postoje lepi trenuci, ali su iscrpljujući. Živim u neprekidnom, iscrpljujućem bolu.“
"Dok svi drugi žive, ja samo preživljavam“
Dok su njeni vršnjaci slavili punoletstva, diplome, veridbe i venčanja, Analiz je te dane provodila na bolničkim odeljenjima.
"Svi idu napred, a ja stojim u mestu. Ne živim. Samo preživljavam svaki dan.“
Bolest je opisala kao „hod po polju mina“ — nikada ne zna kada će telo prestati da izdrži.
Prelomni trenutak: „Želim da umrem po svojim uslovima“
U jednom trenutku shvatila je da više ne želi da se bori.
Konačnu odluku donela je kada je, tokom jedne hospitalizacije, pogledala sebe u ogledalo — i nije prepoznala ženu koja joj gleda nazad.
„Više nisam bila ja. Bila sam potpuno iscrpljena.“
Svaki njen dan svodi se na isto: medicinske procedure, jaki lekovi, pokušaj da izdrži i zatim ponovo sve ispočetka.
„Moj tim lekara i sestara je neverovatan. Videli su kroz šta prolazim. Rekla sam im da više ne mogu.“
Porodica slomljena, ali pokušava da razume
Za njenu majku, Armandu, ideja da izgubi ćerku je nezamisliva, iako zna da Analiz vodi borbe koje niko ne vidi.
Otac, Patrik, godinama je posmatrao njenu nadljudsku borbu i teško prihvata njenu odluku.
„Svaki put kada završi u bolnici, bori se za sopstveni život,“ rekao je kroz suze. „Toliko puta smo mislili da je kraj… ali ona je neverovatna.“
Najgori razgovor vodili su u kuhinji.
„Rekla sam mu: ‘Tata, dosta mi je.’ A on me je pitao: ‘Znači, odustaješ?’“
Tek kada je još jednom bila oživljena u bolnici, shvatio je. Analiz je molila:
"Tata, pusti me. Neću te mrzeti. Samo želim da prestane.“
"Ako se ovo ponovi,“ rekla mu je kroz suze, „ne želim više ništa od tretmana. I znaj da sam u miru s tim.“
Odobrena za medicinski potpomognuto umiranje
Nakon razgovora sa psiholozima i dugog procesa evaluacije, Analiz je odobrena za dobrovoljno potpomognuto umiranje (VAD) legalno u svim australijskim državama za terminalno obolele, mentalno sposobne odrasle osobe.
Za razliku od eutanazije, koja je ilegalna, VAD/MAID podrazumeva da pacijent sam unese lekove koji okončavaju život.
"Zvuči čudno, ali bila sam srećna kada sam saznala da sam odobrena. Plakala sam od olakšanja.“
"Nije odustajanje. Borila sam se koliko sam mogla.“
Iako joj je ogromno olakšanje što ima pravo na izbor, Analiz priznaje da joj srce puca jer time povređuje svoju porodicu.
"U glavi stalno vodim bitku ne želim da im nanosim bol. Zato pažljivo razmišljam o svakom koraku.“
Ali jedno zna ne može više da se budi sa strahom od bola, gladi i sepse.
"Imam ogromnu sreću što imam ovaj izbor,“ rekla je "Najhrabrija stvar koju možeš da uradiš je da kažeš da želiš VAD. To nije odustajanje to znači da si se borio, i to krvavo.“
· Reaguj