Božićnu pšenicu nikako ne smete da bacate: Drugog dana Božića obavezno uradite jednu stvar s njom da bi vas sreća pratila
Sadnja božićne pšenice je sastavni deo božićnih običaja, a uopšte njeno gajenje može da se pripiše roditeljima Isusa Hrista.
Kada su Marija i Josif bežali od Irodove vojske, sreli su poljoprivrednika koji je sejao pšenicu, a Marija ga je zamolila da vojnicima kaže da su oni već prošli.
Kada su se vojnici pojavili, desilo se, prema verovanju, čudo, pa je pšenica koja inače raste mesecima momentalno izrasla i sakrila, a vojnici su poverovali da oni koje traže otišli i odustali su od potrage.
Običaj je da se božićna pšenica sadi na Svetu Varavaru ili na Svetog Nikolu, a predstavlja plodnost, obnovu, prosperitet i uspešnu žetvu u novoj godini.
Međutim, postavlja se pitanje šta se radi sa božićnom pšenicom nakon Božića.
Najvažnije je zapamtiti da se ona ne baca nikako.
Običaji nalažu da se 8. januara ona iznese iz kuće, a najbolje je da se stavi na neku rodnu voćku kako bi donela plodnost i boljitak.
Ako živite u gradu, možete da je stavite na bilo koje drvo.
Interesantno je da se tako i badnjak iznosi iz kuće, samo 3. dana Božića odnosno 9. januara i stavlja na rodnu voćku ili drvo.
(Kurir.rs/ Glossy)
Video: Tradicionalno lomljenje božićne česnice od 260 kilograma ispred Hrama Svetog Save