I najjači minus kada ih zadesi, oni imaju rešenje: Ovako se oblače Skandinavci kada temperatura ide do -30 °C
Duga skandinavska zima, koja obično traje od novembra do kraja marta, zahteva slojevito oblačenje i ozbiljnu zaštitu od hladnoće. Dok temperature na severu Švedske i Norveške mogu da padnu i do –30 °C, zime južnije u Švedskoj, Norveškoj i Danskoj uglavnom su blaže i vlažnije, pa zahtevaju materijale koji "dišu", ali i štite od kiše.
- Nakon što sam živela u Velikoj Britaniji pa se vratila u Švedsku, shvatila sam koliko su ljudi van Skandinavije često nedovoljno obučeni za zimu. To je postalo još očiglednije kada sam dobila decu i primetila koliko se kod nas insistira da budu pravilno obučena – u više slojeva, koji se završavaju debelim, vodootpornim pantalonama.
Kako bih pomogla i Skandinavcima i onima koji to nisu da se bez straha suoče sa hladnim mesecima, izdvojila sam osam omiljenih proizvoda koje ćete danas videti na ulicama i skijaškim stazama širom nordijskog regiona.
Ove savete sam usavršavala pišući o životnom stilu i modi više od 15 godina — piše novinatka zaThe Guardian, Jonna Dagliden Hunt.
Zimske čizme
U Stokholmu su čvrste zimske čizme neophodne, a moda često pada u drugi plan u odnosu na suva stopala. Nose se vodootporne čizme koje su napravljene od posebnog "Cli-Tech" materijala, sastavljenog od miliona sitnih vazdušnih mehurića koji zadržavaju toplotu. Nekada omiljene među ljubiteljima prirode, danas su vrlo popularne i u gradovima.
- Ne mogu da imam poseban par cipela za svaku vremensku priliku – idealno mi je da imam jedne koje rade u svim uslovima — kaže učiteljica Kajsa Lindholm iz Stokholma.
Vuneni donji sloj
Ako uđete u bilo koji vrtić u Skandinaviji, videćete i decu i odrasle u najmanje tri sloja odeće. U Finskoj je vuneni donji sloj je zimski standard, jer vuna greje čak i kada je vlažna.
- Obično nosim vunu kao osnovu, zatim flis, pa zimsku jaknu, a preko svega vodootpornu i vetrootpornu jaknu — objašnjava Werneri Varhanen iz Helsinkija.
- Tako se lako prilagođavaš promenama temperature.
Rukavice
Ove rukavice, poznate i kao "pijačne", prvobitno su osmišljene kako bi prsti ostali slobodni pri rukovanju robom i novcem. U Danskoj su, zbog blažih zima i razvijene biciklističke kulture, postale popularne jer omogućavaju aktivan život uz dovoljno toplote – i stila.
- Ovde se vozi bicikl tokom cele godine, a zime poslednjih godina nisu toliko hladne — kaže Teodora Kolčagova iz Kopenhagena.
- Obožavam vunene rukavice bez prstiju.
Duga puf jakna
Duga puf jakna je izuzetno praktična. Punjena perjem, daje osećaj kao da nosite jorgan.
- Kao da si umotana u ćebe — kaže inženjerka Nina Lindesvärd iz Stokholma. — Odlična je uz suknju, ali i uz trenerku za brzu kupovinu - niko ni ne primeti šta je ispod jakne.
Čarape
Tradicionalno se u Skandinaviji nose ručno pletene vunene čarape, često pravljene u porodici. Međutim, danas su sve popularnije čarape sa punjivim baterijama koje greju.
- Neverovatne su – ne mogu bez njih — kaže fotografkinja Sophie Snell iz Årea. Iako kaže da su skupe, ističe da joj isti par traje već skoro sedam godina.
Allværsjakke – jakna za sve vremenske uslove
Norveška planinarska kultura oblikovala je i njihovu modu.
Jakna za sve vremenske prilike mora biti vodootporna, postavljena i prilagodljiva.
- Najčešće ispod nosim majicu ili košulju, farmerke ili pantalone, pa preko lep pleteni džemper — kaže novinarka Vibeke Stiansen iz Osla.
Balaklava
Kapa koja prekriva glavu i deo lica postala je pravi modni detalj.
- Lepo uokviruju lice, izuzetno su praktične i ne ostavljaju praznine kroz koje ulazi hladan vazduh. Mrzim da mi je hladno, ali i dalje želim da izgledam urbano i sređeno – čak i kada je led napolju — kaže Sara Brandt Zaric iz Stokholma
(Kurir.rs/Najžena)
VIDEO: Ne razbolevamo se zbog hladnoće