Rodila se bez cevanice i bubrega, prsti su joj bili spojeni, odrastala po sirotištima, pa postala najbolja na svetu
Sledećeg meseca obeležavaju se četiri decenije od najstrašnije nuklearne katastrofe u istoriji, koja se dogodila u Černobilju 26. aprila 1986. godine. Eksplozija je izazvala širenje radioaktivnog oblaka preko istočnog dela Evrope, ostavljajući neizbrisive posledice na zdravlje ljudi i životnu sredinu, naročito u Ukrajini, Belorusiji i Rusiji. Među onima koji su osetili najteže posledice radijacije, iako je rođena godinama nakon nesreće, nalazi se i Oksana Masters, danas najuspešnija paraolimpijka na svetu.
Dok su zvaničnici pokušavali da umanje razmere genetskih oštećenja kod novih generacija, podaci organizacije Greenpeace ukazuju na hiljade prevremenih smrti i teške deformitete kod dece. Oksanina priča je istovremeno potresna i čudesna – ona je uspela da preživi prognoze lekara koji joj nisu davali više od nekoliko meseci života i da postane sportska legenda.
U galeriji pogledajte fotografije Oksane Masters:
Košmarno detinjstvo u ukrajinskim sirotištima
Oksana Bondarčuk rođena je 1989. godine u mestu Hmeljnicki, nedaleko od Pripjata. Zbog radijacije koja je i dalje bila prisutna, rođena je sa teškim anomalijama: nedostajale su joj cevanice, jedan bubreg i delovi unutrašnjih organa, dok su joj prsti na rukama bili spojeni. Roditelji, suočeni sa siromaštvom i strahom, napustili su je odmah po rođenju.
Do svoje sedme godine boravila je u tri različita doma za nezbrinutu decu gde je vladala surovost. Seća se stalne gladi, batina i zlostavljanja koje je osoblje ignorisalo. Najstrašniji trenutak bio je gubitak najbolje prijateljice Leni, koja je preminula od posledica surovog kažnjavanja nakon što su pokušale da ukradu hranu iz susedne bašte. U tim "kazamatima" nade gotovo da nije bilo.
Američka profesorka kao anđeo čuvar
Preokret se dogodio kada je u sirotište stigla Gej Masters, profesorka i logoped iz Amerike. Želeći da postane majka, Gej je u Oksaninim očima prepoznala neverovatnu snagu i rešila da je usvoji, uprkos njenom teškom zdravstvenom stanju. Nakon dve godine borbe sa administracijom, Oksana je otputovala u Sjedinjene Američke Države.
Novi dom u Americi doneo joj je sigurnost, ali traume su ostale – devojčica je dugo krila hranu ispod kreveta, plašeći se da će ponovo gladovati. Iako je sa osam godina bila teška svega 16 kilograma, uz majčinu podršku krenula je u borbu za funkcionalan život. Usledilo je više od deset operacija, uključujući i amputaciju obe noge iznad kolena jer se udovi nisu razvijali.
Put ka svetskom sportskom vrhu
Tokom rehabilitacije, Oksana je otkrila svoju strast prema pokretu. Počela je sa gimnastikom i plivanjem, a sa 19 godina ju je primetio Rendi Mils, direktor veslačkog kluba u Luisvilu, u Kentakiju. On je video njen potencijal za Paraolimpijske igre.
Uprkos povredama koje su je sprečile da nastupi u Londonu 2012. u veslanju, prebacila se na zimske sportove. U Sočiju je osvojila prve medalje, a potom je u Pjongčangu 2018. dominirala u skijanju, biatlonu i biciklizmu. Sa poslednjim uspesima u Milanu, postala je najodlikovanija paraolimpijka u istoriji.
Ljubav i planovi za budućnost
Sreću je pronašla i na privatnom planu. Upoznala je Arona, sportistu koji je takođe vezan za kolica nakon povrede kičme. Spojila ih je ljubav prema kafi i sportu, a venčali su se 2022. godine. Danas maštaju o proširenju porodice, a Oksana ističe da želi da pruži nekom detetu šansu kakvu je ona dobila od svoje majke Gej. Njena poruka je jasna: "Treba verovati u dobro".
Pogledajte video: Zanimljiva životna priča bake Milene