Trikovi iskusnih baštovana za krupnu i slatku šargarepu: Jedna greška najčešće uništi ceo rod

Šargarepa je jedna od onih biljaka koje deluju jednostavno za gajenje, ali svako ko ju je makar jednom posadio zna da ume da iznenadi. Nekad iz zemlje izađe sitna, tanka, račvasta ili tvrda, a nekad bude prava, sočna i slatka. Razlika je najčešće u nekoliko detalja koje iskusni baštovani nikada ne preskaču.

Ako je zemlja teška, glinovita, zbijena ili puna kamenčića, koren će se kriviti, račvati ili ostati kratak. Zato se leja pre setve mora dobro usitniti, očistiti od kamenja i obogatiti zrelim kompostom.

Teška zemlja nije najbolji izbor za šargarepu, ali može da se popravi dodavanjem komposta i peska, kako bi postala propusnija i lakša za rast korena.

Ne sadite je svake godine na isto mesto

Šargarepa ne voli da se stalno vraća na istu parcelu. Plodored je važan jer se tako smanjuje rizik od bolesti i štetočina, a zemljište se ne iscrpljuje uvek na isti način.

Najbolje je da se na isto mesto vrati tek posle nekoliko godina. Dobri prethodni usevi mogu biti biljke koje ne pripadaju istoj porodici i koje ne ostavljaju zemlju previše zbijenom.

Najveća greška je previše azota

Mnogi misle da će šargarepa biti krupnija ako se obilno prihranjuje, ali tu se najčešće pravi greška. Šargarepa ne voli preterivanje sa azotom.

Višak azota može da podstakne rast bujnog lišća, dok koren ostaje slabiji, tanji ili nepravilnog oblika. Zato je bolje koristiti zreo kompost i umerenu prihranu, a mineralna đubriva dodavati pažljivo i, idealno, prema analizi zemljišta.

Fosfor i kalijum su važni za razvoj korena i kvalitet ploda, dok kalijum doprinosi boljoj otpornosti biljke i kvalitetu ukusa. Ipak, ni sa njima ne treba raditi „od oka“ u velikim količinama. Najbolji rezultati postižu se kada se prihrana uskladi sa stvarnim potrebama zemljišta.

Vlažnost mora biti ravnomerna

Šargarepa posebno traži vlagu u dve faze: dok seme klija i dok koren intenzivno raste. Ako tada nema dovoljno vode, koren može ostati sitan, tvrd i nepravilan.

Problem je i naglo zalivanje posle dužeg sušnog perioda, jer može dovesti do pucanja korena. Zato je bolje zalivati redovno i umereno, tako da zemlja bude vlažna, ali ne natopljena.

Kod šargarepe je važno da voda stigne dublje u zemlju, do zone korena. Površinsko orošavanje često nije dovoljno, posebno kada biljka već razvija koren.

Proređivanje je obavezno

Još jedan trik koji početnici često preskoče jeste proređivanje. Kada šargarepa nikne pregusto, biljke se bore za prostor, vodu i hranljive materije. Rezultat su tanki, sitni i nepravilni korenovi.

Kada mlade biljke malo ojačaju, treba ih pažljivo prorediti tako da svaka ima dovoljno mesta da se razvije. Bolje je žrtvovati deo biljčica na vreme nego kasnije izvaditi punu leju sitne šargarepe.

Zagrtanje čuva boju i kvalitet korena

Iskusni baštovani često zagrću zemlju oko šargarepe. To pomaže da vrh korena ne ostane izložen suncu, jer tada može da pozeleni i dobije gorčinu.

Zagrtanje ujedno pomaže da zemlja oko biljke ostane rastresitija i da se vlaga bolje zadrži. Ovaj jednostavan potez naročito je koristan kada se koren počne izdizati iz zemlje.

Najbolje uspeva na umerenim temperaturama

Šargarepa ne voli velike ekstreme. Najlepše napreduje kada su temperature umerene, a zemljište dovoljno vlažno. Prevelika vrućina, suša ili zbijeno tlo mogu loše uticati na oblik i ukus korena.

Zbog toga je važno birati pravi termin setve, u skladu sa klimom i sortom. U baštama se najčešće seje u proleće, a za jesenju berbu može i tokom leta, ako ima dovoljno vlage.

Zbog čega šargarepa bude slatka?

Slatkoća šargarepe zavisi od sorte, zemljišta, vlage, temperature i ishrane biljke. Kalijum ima važnu ulogu u kvalitetu ploda, ali presudno je da biljka raste bez stresa.

Ako šargarepa ima dovoljno prostora, ravnomernu vlagu, laganu zemlju i umerenu prihranu, veće su šanse da bude sočna, pravilna i slatka.

 Video: Kako napraviti fontanu u bašti