"Aparati su pištali, lekari su pokušavali da me probude, a ja sam sve to posmatrala": Jadranka tvrdi da je doživela kliničku smrt "Duša mi je izašla iz tela"
Ispovesti o kliničkoj smrti su izuzetno česte i fascinantne. Osobe koje su prošle kroz ovo iskustvo često opisuju duboke psihološke i duhovne promene koje su im potpuno preokrenule život. Jedna od njih je i Jadranka Petrović koja je javno progovorila o svemu kroz šta je prošla.
Naime, ova hrabra žena još od detinjstva se suočavala sa velikim strahovima jer je njena majk imala opaku bolest dok je bila trudna sa njom.
"Moja majka je imala kancer dok je bila trudna sa mnom. Iako su joj lekari dali samo dva meseca života, ona je živela još 11 i po godina" rekla je gostujući na K1.
Tuga i ogromna briga za majkom ostavile su neizbrisiv i težak trag na njenom fizičkom zdravlju.
"Rodila sam se kao zdrava beba, ali sam prvih jedanaest godina odrasla pod velom smrti, svakog dana sam čekala da majka umre. Pola godine nakon njene smrti otkrili su mi skoliozu, oboljenje kičmenog stuba koje se krivi u obliku slova S. Kod mene je to bilo psihosomatski, emotivno i mentalno opterećenje koje je doslovno iskrivilo moje telo", ispričala je Jadranka.
Zbog stravičnog deformiteta kičme, Jadranka je kao dete morala pod nož, a umesto dečije bezbrižnosti, dočekao ju je pakao odrastanja i surovost vršnjaka.
"Operisala sam kičmu i od tada živim sa šipkom u leđima i tri šrafa. Imam ožiljak preko celih leđa, koji se jasno vidi. Zbog toga sam u školi trpela ruganje i ozbiljno vršnjačko nasilje. Krila sam ožiljak, pokušavala da ga sakrijem garderobom, da izgledam 'originalno', ali u sebi sam bila tužna i nesigurna", priseća se ona.
Jadranka je doživela kliničku smrt, a njen susret sa smrću zvuči neverovatno!
"Tokom operacije kičme, duša mi je izašla iz tela. Moje telo je ležalo na operacionom stolu, a ja sam, iz levog ugla sale, gledala sve što se dešava. Lekari su pokušavali da me probude, bockali su mi stopala, ali telo nije reagovalo. Gore sam osećala svaki dodir, vrištala, a dole je sve bilo nepomično. Pluća su prestala da mi rade, aparati su pištali, a ja sam to sve posmatrala – iskrena je bila Jadranka.
Ona tvrdi da se jasno seća tih trenutaka. Doživela je onostrano i danas objašnjava šta je sve videla.
"U tom trenutku iznad mene se otvorilo svetlo, veliko i toplo, i čula sam glas koji mi je rekao: "Vrati se kući." Kada su mi lekari pokidali žice koje su išle kroz grlo i nos, osetila sam kao da me telo upija nazad. Probudila sam se i bila jedan od najboljih pacijenata na Banjici, ali sam kasnije prošla kroz ozbiljne psihološke posledice, halucinacije, strahove, nesanicu" rekla je u gostovanju na televiziji K1.
Danas je Jadranka autentična, hrabra i snažna žena koja je svoje duboke rane pretvorila u svoje najjače oružje.
(Kurir.rs/K1)
