Ove voćke imaju mnogo više šećera nego što mislite - Svi ih jedu, misle da su zdrave, a to je velika greška
Mnogi izbegavaju kolače i slatkiše, ali retko ko zna koliko prirodnog šećera sadrže smokve, grožđe, banane, jabuke ili nar. Iako je voće neizostavan deo zdrave ishrane, neke voćke kriju iznenađujuće velike količine šećera, dok su druge pravi saveznici zdravlja.
Koje voće ima najviše šećera i šta bi trebalo da izbegavamo, za "Puls Srbije", govorila je dr Jagoda Jorga, nutricionista.
- Preporuka je dve do tri porcije voća dnevno, odnosno oko 200 do 300 grama za odraslu zdravu populaciju. To je osnovna smernica. Važno je razumeti da nije ključno samo koliko voća unosimo, već i koje vrste ugljenih hidrata ono sadrži. Na primer, banana ima oko 24 grama ugljenih hidrata, pri čemu zelena banana sadrži više skroba, a manje šećera. Kada govorimo o šećerima, tu su fruktoza, glukoza i saharoza, koja je zapravo običan beli šećer - rekla je Jorga.
Brzi šećeri i energija u voću
Kako dodaje, za razliku od nje, grožđe ima oko 16 do 18 grama ugljenih hidrata, uglavnom u obliku glukoze i fruktoze, bez skroba. Jabuka, kruška i mango takođe imaju različite odnose šećera, pri čemu mango sadrži i značajnu količinu saharoze.
- Lubenica je dobar primer voća koje ima malu kalorijsku vrednost, ali uglavnom brze šećere poput fruktoze i glukoze. Kod šljiva se, na primer, javlja sorbitol, koji ima laksativno dejstvo. Da li je to dobro ili ne, sve zavisi od situacije i potrebe organizma, jer različite vrste šećera različito brzo dospevaju u krvotok. Na primer, kod fizičke aktivnosti poput sporta, zrela banana ili grožđe mogu biti dobar izbor jer brzo daju energiju - kaže ona.
Ističući da voće nije problematično, Jorga se nadovezala da je kod osoba sa poremećajem regulacije šećera veoma važno obratiti pažnju na izbor, količinu i vreme konzumacije tokom dana.
- Nije problem unos voća. Međutim, kod osoba sa insulinskom rezistencijom ili predijabetesom preporučuju se opreznije kombinacije i voće sa sporijim oslobađanjem šećera. Voće je najbolje jesti najčešće između obroka, kao užinu. Važno je i da se ne preteruje sa količinom odjednom. Na primer, 200 do 300 grama dnevno može se rasporediti u više manjih porcija. Kod osoba koje imaju problema sa regulacijom šećera, preporučuje se da se voće ne jede kasno uveče, već ranije tokom dana.
- Poželjno je izbegavati kasne večernje obroke voća. Dan može da počne voćem, ali to nije obavezno i oko toga postoje različita mišljenja. Ja kao lekar i specijalista ishrane govorim na osnovu naučnih dokaza i dijetetskih smernica, dok se u javnosti često pojavljuju i različita lična iskustva i mišljenja - za "Puls Srbije", objasnila je nutricionista Jorga.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
