Bio je veran caru pa ga izdali i mučili: Njegovo telo završilo je u Dunavu kod Kule Nebojša, a od njegovih poslednjih reči i danas se ledi krv
Rigas Velestinlis, poznatiji kao Riga od Fere, bio je grčki revolucionar cincarskog porekla, pesnik i jedan od prvih ideologa oslobođenja Balkana od Osmanskog carstva. Njegova sudbina učinila ga je simbolom borbe za slobodu, život je okončao mučeničkom smrću u Kuli Nebojša u Beogradu.
Danas njegovo ime nosi ulica u centru prestonice, gde se nalaze i spomenik i spomen-ploča, kao trajno podsećanje na čoveka koji je verovao u slobodu svih balkanskih naroda.
Od učitelja do odmetnika
Rođen u bogatoj cincarskoj porodici u Velestinu, u Tesaliji, Riga je rano pokazivao sklonost ka obrazovanju. Radio je kao učitelj, ali mu se život naglo menja već u dvadesetoj godini, kada ubija jednog uglednog Turčina i biva primoran da pobegne.
Sklonište pronalazi na Olimpu, gde se pridružuje vojničkoj družini pod vođstvom Spire Zere. Kasnije odlazi na Svetu Goru, gde boravi među monasima manastira Vatoped, a potom i u Carigrad, gde radi kao sekretar fanariota Aleksandra Ipsilantija.
Susret sa idejama koje menjaju istoriju
Boravak u Vlaškoj i Bukureštu bio je presudan za njegov razvoj. Tu uči jezike, radi kao službenik kneza Nikolasa Mavrogenasa i upoznaje važne ličnosti tog vremena, uključujući i Osmana Pazvanoglua, pobunjeničkog pašu iz Vidina.
Vest o Francuska revolucija duboko ga inspiriše. Ideje slobode, jednakosti i narodnog suvereniteta postaju temelj njegovog političkog delovanja. Riga počinje da veruje da je sličan ustanak moguć i na Balkanu.
Vizija nove države
Pod snažnim uticajem francuskih revolucionarnih ideja, Riga piše i štampa pamflete koji pozivaju na ustanak. Njegovo najvažnije delo, „Novo političko ustrojstvo“, predstavlja nacrt jedne buduće balkanske države.
Ta država trebalo je da zameni Osmansko carstvo i da počiva na republikanskim principima, po uzoru na Francusku. Iako je zagovarao jednakost svih naroda, smatrao je da bi Grci imali vodeću ulogu.
U tom periodu nastaje i njegova verzija Marseljeze, revolucionarne pesme koja je širila duh pobune među potlačenima.
Tajni planovi i izdaja
Riga odlazi u Beč, gde pokušava da dobije podršku Napoleon Bonaparte. Postoje tvrdnje da je tamo osnovao i tajno revolucionarno društvo heteriju.
Planirao je da svoje ideje proširi širom Balkana i podigne opšti ustanak. Međutim, na putu ka Veneciji biva izdan od strane jednog grčkog trgovca.
Austrijske vlasti ga hapse u Trstu i predaju Osmanlijama.
Mučenička smrt u Beogradu
Zatvoren u Beogradu, Riga je bio podvrgnut mučenju. Iako je prvobitno planirano da bude poslat u Istanbul na suđenje, turske vlasti su strahovale da bi ga njegov prijatelj Pazvanoglu mogao osloboditi.
Zbog toga je doneta surova odluka, Riga i njegovi saradnici zadavljeni su u Kula Nebojša, a njihova tela bačena u Dunav.
Njegove poslednje reči ostale su upamćene kao proročanstvo:
„Ja sam posejao bogato seme. Dolazi čas kada će moja zemlja brati slavno voće.“
