"Osetila sam kako mi krv teče niz grudi, mislila sam da ću umreti": Bio je omiljen među ženama, a mučki ih je ubijao i zlostavljao, njih dve su preživele pakao

Potvrđeno je da je Rodni Alkala ubio najmanje sedam žena i devojčica u tri savezne države, ali su najmanje dve devojčice uspele da pobegnu od smrti iz njegovih ruku. Tali Šapiro i Morgan Rovan preživele su njegove napade koji su se dogodili deceniju pre nego što se pojavio u emisiji The Dating Game (Igra na slepo).

 Ispovest žrtve Morgan Rovan:

Alkala je uhapšen 1979. godine zbog ubistva osmogodišnje Robin Samso, a u Kaliforniji je 1980. godine osuđen za njeno ubistvo, kao i za ubistva Džil Barkomb (18), Džil Parente (21), Džordžije Viksted (27) i Šarlot Lemb (32). Takođe je osuđen i za ubistva Kornelije Majkl Krili (23) i Elen Hover (23) u Njujorku. Osuđen je na smrtnu kaznu za ubistva u Kaliforniji, a preminuo je prirodnom smrću u julu 2021. godine dok je čekao pogubljenje.

Njegovi zločini i ozloglašeni momenat u emisiji "The Dating Game" tema su Netfliksovog novog filma Woman of the Hour (Žena trenutka), koji je režirala Ana Kendrik, a u kom ujedno tumači i glavnu ulogu.

Napad na osmogodišnju Tali Šapiro i filmsko bekstvo
Dana 25. septembra 1968. godine, učenica drugog razreda Tali Šapiro pešačila je do škole duž Sanset bulevara u Los Anđelesu iz hotela Chateau Marmont (Šato Marmon), gde je njena porodica privremeno živela, kada se Alkala zaustavio kolima i ponudio joj prevoz. Prvobitno je odbila, ali kada joj je Alkala rekao da poznaje njene roditelje, pristala je.

Otac Šapirove je radio u muzičkoj industriji, a zvezde poput Mama Kas, Džima Morisona i Lenija Brusa često su dolazile u posetu.

„Bilo je potpuno moguće da poznaje moje roditelje“, rekla je u emisiji PEOPLE Magazine Investigates: Surviving a Serial Killer (Časopis 'Pipl' istražuje: Preživeti serijskog ubicu). „Ljudi su stalno ulazili i izlazili iz moje kuće. Bilo je kao na Železničkoj stanici u Njujorku.“

Ovo je Tali Šapiro koja je preživela serijskog ubicu:

Šapirova je ispričala da je ušla u automobil, a Alkala joj je rekao da je profesionalni fotograf i da želi da joj pokaže poster kod svoje kuće.

„Odvezao me je do svoje kuće. Krenula sam za njim unutra i to je sve čega se sećam. Nije preostalo ničeg drugog za pamćenje“, prisetila se ona. „Očigledno me je odmah nakon toga udario u glavu i to je bilo to.“

Alkala je silovao Šapirovu i pretukao je metalnom šipkom.

Hrabra reakcija prolaznika i spasavanje u poslednjem trenutku
Policija je pronašla Šapirovu kako leži na podu Alkalinog stana u lokvi krvi, naga, sa metalnom šipkom preko vrata. Bila je u nesvesti, ali je stenjala, pa su znali da je živa.

„Nakon napada bilo mi je potrebno više od 27 šavova na potiljku“, rekla je Šapirova na ročištu za izricanje presude Alkali 2010. godine. „Udario me je pravo u glavu, u potiljak.“ Prema izveštaju televizije ABC News (Ej-Bi-Si njuz), Šapirova je bila u komi 32 dana i hospitalizovana „mesecima“, ali se na kraju potpuno fizički oporavila.

Donald Hejns je bio prolaznik koji je pratio Alkalu i pozvao policiju, uznemiren načinom na koji se Alkala ponašao u blizini Šapirove.

„Bio je fiksiran na tu devojčicu“, prisetio se Hejns u emisiji časopisa People. „To me je uznemirilo.“ Kada je Hejns video Šapirovu kako ulazi na zadnje sedište Alkalinog kombija, rekao je: „Svi znaci su bili tu.“

Hejns je pratio Alkalu do njegovog stana, ali se plašio da mu priđe, strahujući da možda ima pištolj. Umesto toga, pronašao je najbližu govornicu i pozvao hitnu pomoć i policiju. Policija je stigla na vreme da pruži Šapirovoj preko potrebnu medicinsku pomoć.

Alkala je bio nag kada je otvorio vrata, a policajac Kristofer Kamačo izjavio je za časopis People da je mogao da vidi „bes u njegovim očima“.

Kamačo je na kraju razvalio vrata i ugledao Šapirovu kako ne daje znake života u lokvi krvi na podu sa metalnom šipkom na vratu. Prvobitno su mislili da je mrtva, ali kada je Kamačo sklonio šipku sa njenog vrata, čuli su da diše, nakon čega je stigla hitna pomoć da je odveze u bolnicu. Dok su se policajci brinuli o Šapirovoj, Alkala je pobegao kroz zadnja vrata svog stana. Kamačo je na mestu zločina pronašao Alkalinu ličnu kartu, što je kasnije pomoglo u istrazi.

„Doneli su odluku da spasu mene umesto da jure njega“, rekla je Šapirova za emisiju 20/20.

Posledice nedostatka ključnog svedoka
Trebalo je više od dve godine da policija pronađe i uhapsi Alkalu zbog silovanja i pokušaja ubistva Tali Šapiro. Šapirova je rekla da su njeni roditelji odbili da joj dozvole da svedoči na Alkalinom suđenju iz straha da ponovo ne proživi traumu, i dodala je da je zahvalna na tome. „Nisam ništa od toga znala i nije ni trebalo da znam o tim stvarima“, objasnila je u emisiji. „Saznanje o tome godinama i godinama kasnije mogu da svarim jer to nije deo mene. Nisam morala da živim sa tim. Ali to bi mi potpuno uništilo detinjstvo.“

Međutim, pošto Šapirova nije mogla da svedoči, tužioci nisu imali ključnog svedoka u ovom slučaju, pa je Alkala na kraju priznao krivicu samo za zlostavljanje deteta i odslužio svega 34 meseca zatvora. Nakon toga je počinio još najmanje osam silovanja i ubistava u Kaliforniji, Njujorku i Vajomingu.

Iskustvo Morgan Rovan: Prvi susret sa opasnim predatorom
Rovanova je ispričala za časopis People da je Alkalu prvi put upoznala kada je imala 13 godina, 1965. godine, na parkingu jednog tinejdžerskog noćnog kluba sa svojim prijateljima.

Prisetila se da je bio „visok, privlačan, harizmatičan“.

„Lako se smejao, pričao priče. Mlade devojke su ga obožavale“, rekla je. „Nikada to nisam videla kao opasno, ali zapravo jeste bilo.“

Rekla je da je Alkala stalno gledao u pravcu njihove grupe prijatelja i smeškao se. Rovanova mu je noktima lagano ogrebala ruku kako bi mu skrenula pažnju. Kada joj je rekao da prestane, ona nije poslušala, a on ju je zgrabio za ruku i odvukao u uličicu iza kluba.

„Mislim da mi je udario glavu o zid jer sam bila u nesvesti“, rekla je. Kada se probudila, setila se da je osetila nešto na grudima: bio je to veliki industrijski kontejner koji je Alkala ugurao na nju. Rovanova je vrištala tražeći pomoć, a vlasnik kluba i njegova supruga su izašli, pomogli joj da izađe iza kontejnera i stavili joj led na glavu. Nakon tog incidenta, Rovanova je rekla da je izbegavala Alkalu naredne tri godine.

Užas na Sanset Stripu
U avgustu 1968. godine, međutim, ponovo je naletela na njega.

Rovanova i njena porodica trebalo je da se presele u Njujork, a četiri dana pre odlaska, ona je sa prijateljima izašla na oproštajnu proslavu na Sanset Stripu. Rekla je da je Alkala bio u masi ljudi i da se osećala „jezivo“ kada ga je videla. Rovanova je sedela na zadnjem sedištu između dva prijatelja na putu do lokalnog restorana i uplašila se kada je videla Alkalu kako seda na vozačko mesto, ali nije izašla iz kola.

U restoranu je otišla do toaleta, a kada je krenula nazad ka svom stolu, Alkala je prišao i rekao da su svi spremni da se vrate na Strip. Grupa je ušla u automobil, a Alkala je naglo skrenuo i zaustavio se ispred svoje kuće. Ponudio je marihuanu grupi, pa su pušili i slušali glasnu muziku u njegovoj dnevnoj sobi.

Alkala je potom zgrabio Rovanovu za ruku, odvukao je u spavaću sobu i zaključao vrata za sobom. Rovanova je rekla da je znala da je u nevolji i da se povlačila unazad sve dok se nije prislonila uz zid.

„Skinuo je kaiš i omotao ga oko pesnice. Pokušala sam da budem hrabra i rekla: 'Ne, ne možeš me držati ovde', a on me je samo udario između očiju najjače što je mogao“, prisetila se ona. Rovanova je rekla da joj je glava udarila o zid, pala je na kolena i sve joj se zacrnelo pred očima, ali je i dalje bila svesna. Alkala je imao nož i presekao je traku njene bluze oko vrata, okrznuvši joj kožu.

„Osetila sam kako krv počinje da mi teče niz grudi“, rekla je, „i sećam se da sam pomislila: 'Presekao mi je vrat. Umreću.'“

Spasavanje kroz prozor spavaće sobe
Rovanova se prisetila kako joj je ugurao kaiš u usta, blokirajući joj disajne puteve tako da se borila za vazduh, a zglobove joj je vezao kravatom. Udarao ju je u stomak dok nije osetila kako joj pucaju rebra, a zatim je nožem isekao ostatak njene odeće. Spustio je nož da bi skinuo pantalone i silovao je.

„Lice mu je bilo crveno i otečeno, oči staklaste“, rekla je, nemoćna da ustane ili da se pomeri. „Bio je van kontrole, kao životinja... Želela sam da se završi. Nisam se molila da preživim. Molila sam se da umrem.“

Prijatelji Rovanove primetili su da nje i Alkale nema u dnevnoj sobi i počeli su da lupaju na vrata spavaće sobe. Kada niko nije mogao da ih otvori, njen prijatelj Majk je provalio u spavaću sobu kroz prozor. U tom trenutku Alkala je ustao sa košuljom potpuno prekrivenom krvlju i rekao: „Vodite je.“

„Da moj prijatelj Majk nije provalio kroz prozor, ja danas ne bih bila ovde“, rekla je Rovanova. „Nemam sumnje da je nameravao da me ubije.“

Istrčala je iz kuće noseći samo pocepanu bluzu, trčeći ispred automobila u pokretu u kom su bili jedan muškarac i žena. Prijatelji su joj se pridružili i taj par ih je odvezao odatle. Prijatelj Majk ju je odveo u svoj stan pored plaže, gde joj je komšinica, koja je bila medicinska sestra, pružila prvu pomoć, a Majk se brinuo o njoj naredna četiri dana. Stigla je u kuću svojih roditelja nekoliko minuta pre nego što su krenuli kolima za Njujork.

Bila je traumatizovana i spavala je pored kreveta svojih roditelja nakon preseljenja, ali im nikada nije ispričala šta se dogodilo.

Decenije krivice i konačno olakšanje
Nakon što se Rovanova preselila u Njujork, prijatelj joj je poštom poslao isečak iz novina o Alkalinom silovanju i pokušaju ubistva Tali Šapiro. Rovanova je rekla da ju je izjedala krivica, kriveći sebe za traumu Šapirove jer nikada nije prijavila Alkalin napad.

„Trebalo je to da zaustavim. Trebalo je da kažem roditeljima“, rekla je. „Trebalo je da se vratim u tu kuću i sama ga ubijem... Potpuno sam osećala da je to moja greška, da je trebalo nešto da preduzmem.“

Šapirova se pojavila na izricanju presude Alkali 2010. godine i svedočila protiv njega.

„Nisam imala nikakva osećanja osim osećaja dužnosti, pravde“, rekla je za časopis People. „Nijednom nisam pogledala u njegovom pravcu. Svesno nisam želela da mu dam nikakvu energiju. Nisam ga pogledala, nisam ga konstatovala, nikada mu nisam izgovorila ime. Nisam mu pružila nikakvo zadovoljstvo.“

Nakon ročišta, prišla je Hejnsu, koji je takođe bio prisutan, i predstavila se.

„Rekao sam: 'Tako mi je drago što te vidim'“, prisetio se on.

Kada je Alkala umro 2021. godine, Šapirova, koja živi u Palm Springsu u Kaliforniji, izjavila je za The New York Times (Njujork tajms): „Planeta je bolje mesto bez njega, to je sigurno.“

Sestrinska veza skovana iz zajedničke tragedije
Nakon decenija krivice, Rovanova je dobila napad panike gledajući Alkalu na vestima kada je čula za presudu iz 2010. godine, ali je bila srećna što može da poveže ime i lice sa Tali Šapiro. Želela je da stupi u kontakt sa njom, ali se plašila da će je Šapirova mrzeti zato što nije zaustavila ili prijavila Alkalu.

Rovanova je provela dane pišući i usavršavajući pismo Šapirovoj preko Fejsbuka u kom se izvinila što ranije nije prijavila Alkalu.

Šapirova je odgovorila da nema šta da se oprašta i da to nije bila njena greška. „To što mi je Tali rekla da mi oprašta promenilo je sve“, rekla je Rovanova. „To je definitivno bio ogroman korak ka mom oporavku.“

Srele su se i postale bliske. „Bilo je prosto predivno. Provele smo nekoliko dana zajedno. Bile smo kao sestre“, rekla je Rovanova.

Šapirova je dodala: „Ona neizmerno brine o meni. Volim je. Povezane smo.“

Rovanova i Šapirova žive na nekoliko sati udaljenosti u Kaliforniji i ostale su „izabrana porodica“, viđajući se na svakih nekoliko meseci. Retko razgovaraju o Alkali i ne žele da ih definiše ono što im je uradio, iako Rovanova i dalje oseća posledice napada skoro šest decenija kasnije.

Kada je Alkala umro 2021. godine, Rovanova je rekla da je zaplakala, što ju je iznenadilo.

„Uvek sam mislila da ću se, kada on umre, smejati i pevati, znate? To mi nikada nije bilo stvarnije nego tog dana“, ispričala je. „Nisam mogla da prestanem da razmišljam o svom tom mraku i svom tom bolu koji je doneo na svet. Kada vas zlo dotakne, ono vas promeni. Ali zlo vas nikada neće posedovati. Trudim se veoma naporno da živim na taj način, da jednostavno ne dozvolim zlu da me poseduje ili da menja moje odluke.“

Iako je Alkala otišao sa ovog sveta, on i dalje živi u njenom sećanju.

„Ponekad, kada zatvorim oči noću, on je i dalje tu“, rekla je sa suzama u očima. „Ali biću dobro.“

Rovanova je izjavila za portal My San Antonio (Maj San Antonio) da planira da pogleda film The Woman of the Hour, delom zato što je zanima da uoči neslaganja između filma i stvarnih događaja. Takođe je rekla da se nada da deljenje njene priče može pomoći ženama i devojčicama u budućnosti, napominjući: „Nadam se da će možda, ako neka mlada devojka bude gledala, sledeći put kada se oseti neprijatno, jednostavno otići i skloniti se iz te situacije.“

(Kurir.rs/People)