Za vreme Drugog svetskog rata likvidirano je pola miliona Roma: NDH ih skoro potpuno istrebila na svom prostoru, tačan broj žrtava nikada nije utvrđen
Međunarodni dan sećanja na romske žrtve Holokausta obeležava se svake godine 2. avgusta kako bi se odala počast stotinama hiljada Roma koji su stradali u progonima Nemačke, Nezavisne Države Hrvatske i drugih nacističkih saveznika tokom Drugog svetskog rata.
Datum je izabran u znak sećanja na noć između 2. i 3. avgusta 1944. godine, kada su nacisti u koncentracionom logoru Aušvic-Birkenau likvidirali nekoliko hiljada Roma, među kojima je bilo muškaraca, žena i dece. Uništenje takozvanog „ciganskog porodičnog logora“ u Aušvicu smatra se jednim od najstrašnijih zločina počinjenih nad romskim narodom tokom Holokausta.
Romi su širom okupirane Evrope bili izloženi sistematskom progonu, deportacijama, prinudnom radu i masovnim ubistvima. Istoričari procenjuju da je tokom rata život izgubilo između 220.000 i 500.000 Roma, iako zbog nepotpune dokumentacije tačan broj žrtava nikada nije sa sigurnošću utvrđen.
Genocid nad Romima u NDH
Nezavisna Država Hrvatska je tokom svog postojanja od 1941. do 1954. sprovodila politiku istrebljenja Srba, Jevreja i Roma na svojoj teritoriji. Genocid počinjen nad ova tri naroda bio je institucionalizovan - donošeni su rasni zakoni i propisi kojima su navedeni narodi potpuno dehumanizovani.
Za vreme Drugog svetskog rata, vlasti NDH odgovorne su za smrt više stotina hiljada Srba. Kada je reč o Romima, oni su gotovo potpuno istrebljeni u ovom periodu, uz procene da je stradalo oko 25.000 ljudi, a deportovano oko 26.000. Sistem koncentracionih logora Jasenovac, odneo je živote između 15.000 i 20.000 Roma.
Masovna hapšenja i deportacije Roma u koncentracioni logor Jasenovac odvijala su se od 20. maja do kraja jula 1942. Po dolasku u logor oduzete su im lične stvari, a spisak logoraša vođen je tek u prvim danima. Upravo zbog toga danas nemamo konačan spisak žrtava ustaškog režima, jer je najveći broj ljudi ubijen bez ikakve evidencije - na kućnim pragovima, poslu, ulici i njivama. Ostaci mnogih žrtava spaljivani su u pećima, bacani u jame ili sahranjivani u masovnim grobnicama koje do danas nisu istražene.
U junu 1942. godine, kada je broj pristiglih Roma u koncentracioni logor bio posebno visok, oni su podeljeni u dve grupe. Stariji muškarci, zajedno sa ženama i decom, odvojeni su od mlađih muškaraca i odmah poslani u Donju Gradinu na istrebljenje. Mlađi muškarci su smešteni u logor III C Jasenovca, tzv. "Ciglana", gde su zatvorenici umirali u velikom broju od gladi, žeđi, iscrpljenosti i fizičkog maltretiranja. Svakodnevno su bili vođeni na istrabljivanje. Samo mali broj Roma je podeljen u grupe za obavljanje fizičkih poslova, gde su pretežno radili na najzahtevnijim poslovima.
U selu Uštica, pored Jasenovca, ustaški koncentracioni logor za Rome, formirao je takozvani „Ciganski logor“. Tu su bile smeštene romske porodice, pretežno žene i deca, za koje nije bilo mesta u logoru III Ciglana Jasenovac zbog skučenih uslova nakon deportacija. Deo zarobljenika je tokom leta 1942. godine prevezen u Donju Gradinu i tamo istrebljen na najstrašnije načine, dok su drugi pobijeni u samom logoru. O tome svedoči dvadeset i jedna masovna grobnica na romskom groblju u Uštici.
U teritoriji okupirane Srbije, Nemci su tokom Drugog svetskog rata ubili hiljade Roma u logorima Banjica, Crveni Krst i Topovske Šupe.
Međunarodni dan sećanja na romske žrtve Holokausta
Međunarodni dan sećanja na romske žrtve Holokausta predstavlja podsetnik na razorne posledice rasizma, mržnje i netolerancije. Negovanjem kulture sećanja šalje se poruka da su zaštita ljudskih prava, jednakost i poštovanje dostojanstva svakog čoveka vrednosti koje moraju ostati temelj svakog društva kako se slični zločini nikada više ne bi ponovili.
Ovaj dan danas se obeležava komemoracijama, polaganjem venaca, obrazovnim programima i drugim događajima koji imaju za cilj očuvanje sećanja na nevine žrtve i podizanje svesti o stradanju Roma tokom Holokausta.
Bonus video: