"Vadila sam crve crve iz hrane dok je on ležao sa zagnojenim nogama potpuno nesposoban": Sa nepoznatom ženom otišao na pusto ostrvo i proživeo agoniju
Godine 1980. britanski pisac i avanturista Džerald Kingslend objavio je oglas u časopisu Time Out, tražeći žensku saputnicu koja bi bila spremna da sa njim podeli život na pustom ostrvu. Na oglas se javila 24-godišnja Lusi Irvin, koja je odlučila da mu se pridruži. Njih dvoje su se potom uputili na ostrvo Tjuin, u moreuzu Tores, između Australije i Papue Nove Gvineje.
Od 1982. do 1983. godine živeli su na nenaseljenom ostrvu. Međutim, vode je bilo veoma malo i, da u pomoć nisu pristigli stanovnici ostrva Badu, par verovatno ne bi preživeo.
Njihova priča stigla je i do Holivuda
Nakon povratka u civilizaciju, Kingslend i Irvin napisali su zasebne knjige o svom neobičnom iskustvu. Irvin je 1983. godine objavila knjigu Castaway, koja je poslužila kao inspiracija za istoimeni holivudski film reditelja Roberta Zemekisa. Kingslendova knjiga The Islander objavljena je godinu dana kasnije, 1984. godine.
Oglas u novinama koji je sve pokrenuo
Lusi je imala 25 godina i radila je kao službenica u poreskoj upravi u Londonu kada je u časopisu Time Out videla neobičan oglas koji je dao 49-godišnji pisac Džerald Kingsland. Tražio je suprugu koja bi s njim provela godinu dana na pustom ostrvu u Tihom okeanu radi pisanja knjige. Uprkos velikoj razlici u godinama i činjenici da se uopšte nisu poznavali, Lusi je pristala. Da bi uopšte dobili dozvolu australijskih vlasti da borave na ostrvu, morali su formalno da se venčaju pre polaska.
Surova realnost ostrva Tuin
U maj 1981. godine iskrcani su na Tuin, malo, nenaseljeno i izolovano ostrvo u Prolazu Tores, između severne Australije i Papue Nove Gvineje. Sa sobom su poneli minimalnu opremu, nešto alata i osnovne namirnice, planirajući da žive od prirode.
Ostrvo nije imalo stalni izvor pijaće vode. Veći deo godine proveli su u konstantnoj dehidraciji, sakupljajući kišnicu i kopajući bunare u pesku koji su davali slanu i mutnu vodu. Hranili su se uglavnom ribom, rakovima, korenjem i pasuljem sa ostrva, što je dovelo do drastičnog gubitka težine i opšte iscrpljenosti.
"Otišla sam do iskopane rupe da sakupim našu porciju vode. Bila je sivo-smeđa i imala je blag ukus trule vegetacije i soli, ali to je bilo sve što smo imali. Procedila sam je kroz staro parče tkanine da bih izvadila najgore crviće pre kuvanja", napisala je Lusi u svojoj knjizi.
Oboje su patili od teških infekcija kože, trovanja hranom i opekotina od sunca. Džerald je u jednom trenutku bio toliko oslabljen i bolestan od infekcija na nogama da danima nije mogao da hoda, pa je teret fizičkog rada i prikupljanja hrane u potpunosti pao na Lusi.
"Njegova stopala i noge bili su žarište tropskih čireva, otečeni i zagnojeni. Ležao je ispod improvizovanog zaklona, nesposoban da hoda, dok sam ja provodila sate verući se po stenama tokom oseke u potrazi za kamenicama i bilo čim jestivim.”
Romantična priča pretvorila se u borbu za preživljavanje
Umesto romantične priče, njihov odnos se brzo pretvorio u hladnu borbu za preživljavanje. Džerald je želeo klasičan bračni odnos i intimnost, što je Lusi odbijala, usredsređujući se isključivo na praktične zadatke preživljavanja. Napetost, svađe i komunikacijski slom postali su svakodnevica.
„Džerald je želeo suprugu u svakom smislu te reči. Nije mogao da razume da je za mene preživljavanje na ovom ostrvu bio zadatak koji je zahtevao celo moje biće i nije ostavljao mesta za romantične ili seksualne predstave. Moja energija je morala ići na to da nas održim u životu.”
Džerald je imao drugačije viđenje njihovog odnosa:
"Nadao sam se da ćemo izgraditi nešto zajedno, pravo partnerstvo. Umesto toga, zatekao sam se kako živim pored žestoko nezavisne mlade žene koja se emotivno zaključala iza neprobojnog zida.”
Spasavanje i uspeh knjige
Nakon skoro godinu dana, do ivice smrti iscrpljene i dehidrirane Lusi i Džeralda spasili su lokalni stanovnici sa obližnjih naseljenih ostrva (Badu ostrva) koji su primetili da na Tuinu nema dima i da nešto nije u redu.
Po povratku u Englesku, Lusi je napisala knjigu "Pustinjak" (Castaway, 1983.), koja je postala svetski bestseler. Knjiga je napisana na osnovu dnevnika koji je vodila na ostrvu i detaljno, bez ulepšavanja, opisuje fizičku patnju, usamljenost i psihički pritisak. Godine 1986. po knjizi je snimljen istoimeni film sa Oliverom Ridom (Oliver Reed) i Amandom Donoho (Amanda Donohoe) u glavnim ulogama.
