Manekenka ponudila 100.000 dolara za ubistvo svedoka da bi spasla verenika: Na sastanku sa plaćenim ubicom napravila kobnu grešku

Imala je 22 godine, živela je u Sidneju, radila kao konobarica i promotivna manekenka i pojavljivala se na gradskim društvenim događajima. Život Šarlot Lindstrom spolja je imao sve elemente glamura kojem se mlada Šveđanka verovatno nadala kada je stigla u Australiju. A onda je veza sa znatno starijim Stivenom Spalivijerom njen život odvela u potpuno drugom pravcu.

Postojao je samo jedan problem.

Čovek koji ju je čekao na stepenicama gradske većnice u Sidneju nije bio kriminalac. Bio je policajac na tajnom zadatku.

Taj susret u maju 2007. godine završio je Šarlotin život na slobodi i postao centralni deo kriminalnog slučaja koji je godinama punio australijske medije.

U Australiju je stigla kao tinejdžerka, a onda upoznala Stivena

Šarlot Karin Lindstrom rođena je u Švedskoj, a u Australiju je stigla kao veoma mlada. Radila je kao konobarica i bavila se promotivnim poslovima, a upravo je tokom tog perioda upoznala Stivena Spalivijera, muškarca 18 godina starijeg od nje.

Upoznali su se krajem 2003, dok je njihova veza počela naredne godine. Pred sudom je kasnije opisivano da ju je privukla njegova samouverenost i način na koji se pored njega osećala važno i zaštićeno.

Ali iza luksuznog načina života nalazio se svet o kojem će Šarlot vremenom saznati mnogo više nego što je verovatno mogla da pretpostavi kada su se upoznali.

Spalivijero je 2006. uhapšen zbog sumnje da je učestvovao u proizvodnji ogromne količine MDMA, odnosno ekstazija. Policija je prethodne godine u fabrici u Riverstonu, na severozapadu Sidneja, otkrila tajnu laboratoriju. U njoj se nalazilo oko 40 kilograma droge u različitim fazama proizvodnje, čija je vrednost tada procenjivana na čak 127 miliona australijskih dolara.

Spalivijero je završio u pritvoru, a Šarlot ga je redovno posećivala. Upravo tokom tih poseta počela je priča koja će i nju odvesti iza rešetaka.

U početku nije znala šta se sprema

Sudski dokumenti pokazuju da Šarlot od početka nije znala punu prirodu plana. U martu 2007. Spalivijero joj je tražio da odnese poruke Denisu Bejsiku, njegovom poznaniku iz Melburna, kao i novac. U tom trenutku, prema utvrđenim činjenicama na suđenju, nije znala šta se nalazi u porukama.

Nekoliko dana kasnije Spalivijero joj je rekao da želi da jedan od svedoka bude pretučen kako ne bi svedočio protiv njega. Ali plan je ubrzo postao mnogo mračniji.

Do 17. marta Šarlot je saznala da nije reč o zastrašivanju ili prebijanju. Cilj je bio da svedok bude ubijen. Sud je utvrdio da mu je tada rekla da ne želi da bude umešana, da je to krivično delo i da ne želi da završi u zatvoru. Ipak, nije se povukla.

Nastavila je da prenosi poruke, novac i informacije između ljudi uključenih u plan. Kasnije je odlučeno da meta ne bude samo jedan, već dvojica muškaraca koji su trebalo da svedoče u postupku protiv njenog partnera.

Zatvorenik je otišao u policiju

Plan je počeo da se raspada kada se jedan od zatvorenika kome se Spalivijero navodno obratio za pomoć javio policiji preko svog advokata.

Istražitelji su 3. maja 2007. dobili informaciju da se traži neko ko bi ubio dvojicu svedoka. Već narednog dana upozorili su potencijalne žrtve i sklonili ih sa uobičajenih mesta na kojima su boravili. Istovremeno je pokrenuta kontrolisana policijska operacija.

Policajac pod pseudonimom "Nik" dobio je zadatak da se predstavi kao plaćeni ubica. Od tog trenutka, ljudi uključeni u plan više nisu pregovarali sa osobom iz kriminalnog podzemlja, već sa čovekom koji je radio upravo za one od kojih su pokušavali da sakriju svoje namere. Šarlot to nije znala.

"Bolnica ili groblje?"

Poledajte u galeriji fotografije njenog hapšenja:

Sastanak koji će je koštati slobode održan je 25. maja 2007. godine na stepenicama gradske većnice u Sidneju.

Šarlot je policajcu za kog je verovala da je ubica predala kovertu. U njoj su bile fotografije i podaci koji su mogli da pomognu u identifikovanju dvojice svedoka. Tokom razgovora tajni policajac želeo je da razjasni šta se od njega zapravo očekuje. Pitao ju je da li muškarci treba da završe u bolnici ili na groblju.

Šarlot je potvrdila da je namera da završe na groblju.

Razgovarali su i o novcu. U tadašnjim policijskim dokumentima pominjala se cena od 100.000 australijskih dolara za svaku metu. Sastali su se ponovo narednog jutra. Ponovo je potvrđeno da cilj nije povređivanje svedoka, već njihova smrt. Kada je Šarlot 26. maja napustila sastanak, policija ju je uhapsila.

Sud: Nije osmislila plan, ali je u njemu učestvovala

Upravo je pitanje Šarlotine stvarne uloge kasnije postalo veoma važno prilikom određivanja kazne. Sud nije prihvatio sliku po kojoj je ona bila hladnokrvni organizator čitavog plana. Utvrđeno je da nije osmislila zločin niti ga pokrenula, kao i da je Spalivijero snažno uticao na nju.

Na snimljenim razgovorima čulo se i da plače, da ne želi da bude umešana i da se plaši zatvora. Sudija Stiven Rotman opisao ju je kao mladu i povodljivu osobu čiju je odanost partner iskorišćavao.

Međutim, postojala je činjenica koja se nije mogla zanemariti: kada je saznala da se planira ubistvo, Šarlot nije otišla u policiju niti potpuno izašla iz priče. Nastavila je da izvršava zadatke, prenosi informacije i sastala se sa čovekom za kog je verovala da će ubiti svedoke.

Krajem 2007. priznala je krivicu za podsticanje na ubistvo, a pristala je i da sarađuje sa istražiteljima i svedoči protiv svog bivšeg partnera.

Kazna joj je prvo bila blaža, a onda je sud produžio

Šarlot je u martu 2008. prvobitno osuđena na tri godine i deset meseci zatvora, uz mogućnost uslovnog izlaska nakon dve godine. Sudija je prilikom određivanja kazne uzeo u obzir priznanje krivice, njenu saradnju sa policijom, godine i okolnosti pod kojima je ušla u kriminalni plan.

Tužilaštvo je, međutim, smatralo da je kazna suviše blaga i uložilo žalbu.

Apelacioni sud Novog Južnog Velsa nekoliko meseci kasnije povećao je kaznu na četiri godine i devet meseci, sa najmanje tri godine koje je morala da provede iza rešetaka. Pravo na uslovni otpust stekla je u maju 2010. godine.

Svedočila je protiv čoveka kog je pokušavala da zaštiti

Priča je dobila još jedan obrt kada je Šarlot počela da sarađuje sa tužilaštvom.

U junu 2009. pojavila se pred porotom kao svedok optužbe i govorila o Spalivijeru i planu za ubistvo svedoka. Čovek zbog kojeg je nekoliko godina ranije pristala da prenosi novac i podatke sada je sedeo na optuženičkoj klupi, dok je ona govorila protiv njega.

Ipak, Spalivijero i još dvojica muškaraca oslobođeni su optužbi za zaveru čiji je cilj bilo ubistvo svedoka. Porota ga je oslobodila i optužbe da je od drugog zatvorenika tražio da organizuje njihovu smrt.

To nije značilo da je izašao na slobodu.

Njegov slučaj vezan za laboratoriju droge bio je odvojen. Kasnije je priznao krivicu za učešće u proizvodnji velike komercijalne količine ekstazija. Prvobitno je osuđen na više od 16 godina zatvora, a nakon žalbe izrečena mu je kazna sa 11 godina bez prava na uslovni otpust.

 Video: Da li je Zvicer zaštićeni svedok