Otišla kod lekara zbog sluha i usput mu pomenula neobičan ukus u ustima: Dve godine kasnije je umrla

Ponekad jedna naizgled bezazlena rečenica izgovorena tokom rutinskog lekarskog pregleda može potpuno da promeni nečiji život. Upravo se to dogodilo Nilu Hjudžesu i njegovoj supruzi Kerol. Na pregled je otišla zbog sasvim drugog razloga, ali je usput lekaru spomenula metalni ukus u ustima. Usledili su dodatni pregledi, a potom i vest koju nisu očekivali – dijagnostikovan joj je neizlečivi rak jednjaka.

Kerol je otišla kod lekara opšte prakse kako bi razgovarala o mogućem testiranju sluha. Tokom pregleda je spomenula još jednu tegobu. "Rekla mu je: 'Osećam i nekakav metalni ukus u ustima', pa ju je uputio na endoskopiju", prisetio se danas 62-godišnji Nil. Kerol je, prema njegovim rečima, dotad bila vrlo zdrava i ništa nije upućivalo na ozbiljnu bolest. No nakon analiza je stigla dijagnoza raka jednjaka, a bolest je bila neizlečiva. Bila je 2024. godina, a Nil je nakon dijagnoze napustio svoj posao kako bi mogao da se brine o supruzi. "Došlo je potpuno neočekivano. Bila je neverovatno zdrava", ispričao je.

Umesto da preostalo zajedničko vreme provedu isključivo kod kuće, odlučili su da odu na nekoliko putovanja pre nego što Kerolino zdravstveno stanje to više ne bude dozvoljavalo. Prvobitno su želeli da posete Kambodžu i Vijetnam, ali su od te ideje odustali kada su, prema Nilovim rečima, za putno osiguranje dobili ponudu od čak 16.000 funti. Odabrali su Evropu i zajedno posetili Nicu, Berlin, Prag i Beč. Jedan od najvažnijih razgovora vodili su u kasinu u Monaku, dok su pili martini od 20 evra, za koji Nil u šali kaže da je bio poput onoga koji bi naručio Džejms Bond.

Kerol ga je tada upitala šta će raditi kada nje više ne bude. "Nije ti dozvoljeno da sediš pred laptopom i piješ previše vina", rekla mu je. Iz tog razgovora je nastala ideja koja će mu posle pomoći da se nosi s gubitkom. Zajedno su osmislili putopisni blog "Do Not Go Gently Travel – Adventurous Travel for Older Travellers", posvećen pustolovnim putovanjima u zrelijem dobu. Kerol je preminula u martu prošle godine u 71. godini. Zajedno su proveli 31 godinu, a Nil kaže da ga je njena smrt potpuno skrhala.

Naziv bloga inspirisan je poznatom pesmom Dilana Tomasa "Do Not Go Gentle into That Good Night". Nil je odrastao nedaleko od pesnikovog doma u Svonziju, a pesma je pročitana i na Kerolinoj sahrani. Čak i logotip njegovog projekta prati istu filozofiju – prikazuje Nila kako trči oko sveta dok mu je za petama Kosac. "Neki smatraju da je to pomalo morbidno. Ali upravo to i radim – želim da ostvarim sve što mogu u vremenu koje mi je preostalo", objasnio je.

Nil danas redovno odlazi na putovanja koja traju i po dva meseca. U početku je pokušao da provede čak sedam meseci na putu, ali priznaje da ga je takav tempo potpuno iscrpio. Putovanja ne mogu da mu izbrišu tugu, ali mu daju razlog da nastavi dalje. "Mnogo je lakše nositi se s tugom kad si zaokupljen nečim. Vodim se mišlju da živim i za Kerol", kaže.

Ipak, postoje trenuci koji ga iznenada vrate u zajedničku prošlost. Tokom pandemije on i Kerol su slagali slagalicu s evropskim znamenitostima, među kojima je bila jedna građevina koju nisu uspeli da prepoznaju. Nakon njene smrti Nil je otputovao u Prag na koncert Brusa Springstina i ugledao poznatu Kuću koja pleše. Odjednom je shvatio da je upravo to bila misteriozna građevina sa slagalice. "Potpuno me slomilo. Morao sam da pronađem mirno mesto i osamim se na pola sata", prisetio se, "Obično sam dobro, ali neke te stvari ipak zateknu nespremnog".

Nil planira da nastavi da putuje dok god mu zdravlje to bude dozvoljavalo. Tanzanija bi trebala da postane njegova 60. destinacija, a u planu su mu i Sejšeli, Šri Lanka i Kostarika. Ne želi da pod svaku cenu poseti svaku državu sveta. Važnije mu je da doživi mesta na svoj način – skrenuti s turističkih ruta, voziti se lokalnim autobusima, razgovarati s ljudima i probati hranu koju jedu lokalci.

U poslednjih godinu i po, kaže, pio je kafu s upravnikom džamije u Indoneziji, upoznao pripadnike domorodačkih zajednica u kolumbijskoj šumi, stajao na ekvatoru u Svetom Tomi i Principu i slavio s fudbalskim navijačima u Argentini. Posebno ga je oduševila Mongolija, dok mu se Bali, zbog gužve i intenzivne izgradnje, nije toliko svideo. Jedna od poruka koju želi da prenese svojim blogom jeste da samostalna i pustolovna putovanja nisu rezervisana samo za dvadesetogodišnjake s rancem na leđima.

Kerol mu je pre smrti rekla i da jednog dana može da pronađe novu partnerku. Nil zasad nije siguran da li je spreman za to. Trenutno mu je važnije da upoznaje nove ljude, otkriva drugačije kulture i nastavi da ispunjava obećanje koje joj je dao. "Mislim da bi Kerol bila zadovoljna onim što radim. Mislim da bi bila ponosna", kaže. Njegova putovanja tako više nisu samo spisak mesta koja želi da vidi. Postala su način na koji nastavlja da živi nakon velikog gubitka – i ispunjava obećanje osobi s kojom je proveo više od tri decenije.

Video: Kqko prepoznati podmukle simptome srčanog udara