Majka ju je ostavila da se igra sa drugaricom, a onda joj se izgubio svaki trag: Kada je policija pretresla kuću svi su zanemeli

Petogodišnja Ejpril Džouns izašla je 1. oktobra 2012. godine da se igra sa drugarima nedaleko od porodične kuće u velškom gradiću Makinletu. Njena majka nije mogla ni da nasluti da će to biti poslednji put da vidi ćerku. Samo nekoliko minuta kasnije devojčici se izgubio svaki trag, a svedočenje njene sedmogodišnje drugarice pokrenulo je istragu koja će otkriti jedan od najpotresnijih zločina u novijoj britanskoj istoriji.

Nestanak je podigao čitav grad na noge. Stotine ljudi pretraživale su ulice, šume i okolna polja, nadajući se da će pronaći devojčicu. Međutim, istraga je ubrzo dobila zastrašujući obrt kada je policija posumnjala na muškarca iz obližnjeg sela, a potom u njegovoj kući pronašla tragove krvi i spaljene ostatke kostiju. Iako je ubica kasnije osuđen na doživotni zatvor, Ejprilino telo nikada nije pronađeno.

Majka je pustila da se igra, a onda je usledio poziv policiji

Dan kada je Ejpril nestala počeo je sasvim uobičajeno. Devojčica je u večernjim satima bila na času plivanja, dok su njeni roditelji prisustvovali roditeljskom sastanku u školi. Nakon povratka kući zamolila je majku da joj dozvoli da još malo vremena provede napolju sa drugaricom.

Majka Koral pristala je, ali joj je rekla da se ne zadržava dugo. Oko 19 časova roditelji su poslednji put videli svoju ćerku, a petnaestak minuta kasnije ona se još igrala sa drugom decom u naselju Brin-i-Gog. Međutim, ubrzo je nestala.

Njena sedmogodišnja drugarica policiji je ispričala da je videla Ejpril kako prilazi sivom automobilu, razgovara sa vozačem, a zatim ulazi u vozilo. Upravo taj iskaz postao je jedan od najvažnijih tragova u istrazi, jer je ukazivao na mogućnost da je devojčica oteta.

Kada je shvatila da joj ćerke nema, majka je počela da je traži. U 19.29 pozvala je policiju i prijavila nestanak. Policajci su ubrzo stigli na lice mesta, razgovarali sa decom koja su poslednja videla Ejpril i pokrenuli hitnu potragu.

Stotine ljudi tražile su devojčicu

Vest o nestanku petogodišnjakinje brzo se proširila Makinletom. Stanovnici su izlazili iz kuća kako bi pomogli porodici, a broj dobrovoljaca rastao je iz sata u sat. Sa baterijskim lampama pretraživali su okolne ulice, šumske staze, livade i teško pristupačne delove terena.

Do ranih jutarnjih sati 2. oktobra u potrazi su učestvovale stotine ljudi, dok je policija angažovala specijalizovane spasilačke ekipe. Dodatnu zabrinutost izazivala je činjenica da je Ejpril imala cerebralnu paralizu, zbog čega su njeni roditelji posebno strahovali za njenu bezbednost.

Dva dana nakon nestanka, 3. oktobra, devojčicina majka javno je zamolila sve koji imaju bilo kakvu informaciju da se obrate policiji. Već narednog dana apelima se pridružio i tadašnji britanski premijer Dejvid Kameron, koji je pozvao građane da pomognu istražiteljima.

Potraga se nastavila nedeljama, a zatim i mesecima. Policija je pretraživala šire područje Makinleta, proveravala dojave i pokušavala da rekonstruiše poslednje trenutke pre devojčicinog nestanka. Ipak, uprkos ogromnom angažovanju, Ejpril nije pronađena.

Automobil je policiju odveo do muškarca iz susednog sela

Svedočenje devojčicine drugarice pomoglo je istražiteljima da usmere pažnju na Marka Bridžera, tada 46-godišnjeg muškarca koji je živeo u okolini Makinleta. On je vozio sivi „land rover diskaveri“, koji je odgovarao opisu vozila u koje je Ejpril ušla nakon razgovora sa vozačem.

Bridžer je uhapšen 2. oktobra 2012. godine, manje od 24 sata nakon nestanka. Istražitelji su počeli da proveravaju njegovo kretanje, pregledaju automobil i pretražuju kuću u kojoj je živeo.

Već 5. oktobra policija je slučaj zvanično počela da istražuje kao ubistvo, iako telo devojčice nije pronađeno. Dan kasnije Bridžer je optužen za otmicu, ubistvo i pokušaj ometanja pravde.

Tokom istrage utvrđeno je i da je ranije više puta osuđivan zbog različitih krivičnih dela, uključujući krađu, nasilničko ponašanje i napade. Radio je različite poslove, među kojima su bili poslovi u klanici, hotelu i spasilačkoj službi.

Jezivi tragovi pronađeni u njegovoj kući

Presudni dokazi otkriveni su tokom forenzičkog pregleda Bridžerovog doma. Istražitelji su pronašli tragove krvi na više mesta u kući, a DNK analizom potvrđeno je da pripadaju nestaloj devojčici. Količina i raspored pronađenih tragova bili su važni za zaključak da je Ejpril zadobila povrede koje nije mogla da preživi.

Međutim, posebno uznemirujuće otkriće usledilo je tokom pregleda kamina. U njemu su pronađeni fragmenti spaljenih kostiju, za koje su stručnjaci ocenili da su u skladu sa ljudskim kostima mlađe osobe. Ukupno je pronađeno 17 fragmenata kostiju, ali oni nisu bili dovoljni da se utvrdi šta se tačno dogodilo sa devojčicinim telom.

Bridžer je tokom postupka tvrdio da je Ejpril slučajno udario automobilom. Prema njegovoj verziji, nakon nesreće se uspaničio, a zbog alkohola i stanja u kojem se nalazio nije mogao da se seti šta je uradio sa njenim telom.

Tužilaštvo nije prihvatilo takvo objašnjenje. Dokazi pronađeni u kući, zajedno sa drugim rezultatima istrage, ukazivali su na to da nije reč o običnoj saobraćajnoj nesreći, već o namernom zločinu koji je pokušao da prikrije.

Osuđen na doživotni zatvor

Suđenje Marku Bridžeru počelo je 29. aprila 2013. godine pred sudom u Moldu. Tokom postupka izneti su brojni forenzički nalazi i svedočenja koja su pokazala kako je izgledala istraga i na osnovu čega je policija povezala optuženog sa nestankom devojčice.

Porota ga je 30. maja 2013. proglasila krivim za otmicu, ubistvo i ometanje pravde. Istog dana izrečena mu je kazna doživotnog zatvora, uz odluku da nikada ne može biti uslovno pušten na slobodu.

Sudija Džon Grifit Vilijams opisao je Bridžera kao patološkog lažova i pedofila. Presuda je označila kraj sudskog postupka, ali nije donela odgovor na pitanje koje je Ejprilina porodica postavljala od prvog dana njenog nestanka: gde se nalazi telo njihove ćerke?

Ubica tvrdio da je telo bacio u reku

Nakon presude pojavila se informacija da je Bridžer zatvorskom svešteniku ispričao kako je devojčicino telo bacio u reku Afon Dulas, koja protiče pored njegove kuće i uliva se u reku Difi.

Međutim, policija je sumnjala u istinitost njegovih tvrdnji. Istražitelji su verovali da postoji mogućnost da je posmrtne ostatke razbacao po okolini svog doma, ali za to nisu pronašli dovoljno dokaza koji bi omogućili da se utvrdi njihova tačna lokacija.

Potraga za Ejpril zvanično je završena 22. aprila 2013. godine, nakon više od šest meseci. Bila je to najveća potraga za nestalom osobom u istoriji britanske policije, tokom koje su stotine ljudi pokušavale da pronađu petogodišnju devojčicu.

Beli kovčeg i dva konja na poslednjem ispraćaju

Gotovo godinu dana nakon nestanka, 26. septembra 2013. godine, Ejprilina porodica organizovala je sahranu u crkvi Svetog Petra u Makinletu. Iako njeno telo nije pronađeno, tokom istrage otkriveni su fragmenti kostiju koji su omogućili održavanje pogrebne ceremonije.

Beli kovčeg prevezen je u staklenim pogrebnim kolima koja su vukla dva bela konja ukrašena ružičastim perjem. Stotine građana okupile su se kako bi se oprostile od devojčice i pružile podršku njenoj porodici.

Za roditelje je to bio poslednji ispraćaj ćerke koju su poslednji put videli tokom sasvim obične večeri, kada je izašla da se igra sa drugarima.

Mark Bridžer ostao je iza rešetaka, a početkom 2014. godine odustao je od pokušaja da ospori doživotnu kaznu. Iako je sud utvrdio njegovu odgovornost za otmicu i ubistvo, sudbina Ejprilinih posmrtnih ostataka nikada nije u potpunosti razjašnjena.

 Video: Nakon 5 godina nestala osoba se proglašava mrtvom