Na auto-putu ste. Odjednom vam je loše. Kao da vam je pao pritisak. Trne vam i desna ruka. Smanjujete brzinu dok vam ostali vozači trube i ablenduju. To sve može biti veoma opasno ako bezbedno ne zaustavite auto i ne pozovete pomoć.Dr Nada Macura, portparolka Hitne pomoći, kaže za Dr Kurir da je izuzetno bitno da vozač, ako mu tokom vožnje pozli a pri svesti je, bude priseban, da bezbedno zaustavi auto i pozove Hitnu pomoć.- Ukoliko ste prethodna 24 sata pred put imali vrtoglavice, glavobolju, trnjenje ili bol u grudima, najbolje je uopšte ne kretati. A ako imate pejsmejker, ugrađene stentove ili bajpas, neka uvek pored vas u kolima bude i pratilac. Neophodno je da hronični bolesnici redovno uzimaju svoju terapiju i redovno idu na kontrole. To isto važi i za ostale vozače jer, bez obzira na to što su amateri, oni moraju profesionalno da se ponašaju u javnom saobraćaju i kontrolišu svoje zdravlje - kaže dr Macura i dodaje da na put ne treba kretati punog stomaka, jer obilan obrok može izazvati pospanost.Zorica Bilibajkić, portparolka AMSS, savetuje vozačima da na put krenu potpuno odmorni i naspavani.- I ne noću ili pred zoru. Nedovoljno sna i vožnja po mraku bitno mogu uticati na koncentraciju za volanom. Posebno kritični periodi dana jesu svitanje i sumrak. Ukoliko se uoče prvi znaci pospanosti, odmah se treba zaustaviti na prvom odmorištu, napraviti nekoliko vežbica, popiti vodu, a možda i odspavati - ističe ona.Prema njenim rečima, preporučuje se da se na dužim relacijama prave pauze na svakih 200 kilometara.- Svakako ne treba voziti ukoliko ste pili lekove koji mogu da smanje koncentraciju i oslabe reflekse, a to nekad mogu biti i oni protiv glavobolje. Lekovi za smirenje su isključeni - upozorila je Bilibajkićeva.Kako kaže, nije naodmet da uz sebe svako ima priručnu apoteku, što je posebno posebno važno ukoliko se putuje s decom.
