Kada medicina zakaže, nastupaju čuda. Ovo je četvorogodišnji Džejk Gladston. Lekari su odmah po rođenju konstatovali da mu polovina mozga ne radi. Očajna majka Sara teško je prihvatila činjenicu da njen dečak možda neće moći da hoda i priča. Ali, on danas ipak živi kao i svako dete njegovog uzrasta.
Kada je rođen u septembru 2009. Džejk je imao simptome prehlade posle nedelju dana, roditelji su ga odvezli u bolnicu, ali doktori su smatrali da treba da ide na kućno lečenje. Međutim, kada je napunio šest meseci roditelji su primetili da otežano pomera desnu ruku.
"Nije bio je mirna beba. Dosta je plakao i danju i noću. Prvi lekarski pregledi i prognoze bili su sumorni. Polovina mozga mu nije bila funkcionalna ni pre rođenja. Nismo uopšte znali o čemu se radi, kako je sve što su nam rekli moguće.
Objašnjenje je da je dete u materici imalo neku vrstu moždanog udara, pa je mozak ostao bez kiseonika.
"Džejk je uoči svog prvog rođendana uspeo da ustane i da protetura se po kući. Našoj sreći nije bilo kraja, jer za nas to nisu bili obični prvi koraci- ispričala je njegova majka Sara koja sada jedva sustiže svog sina, kao i tata Pol koji se raduje svakoj fudbalskoj utakmici koju odigraju u svom dvorištu.
Prva reč koju je izgovorio ovaj hrabri mališa je "pomorandža"Ali naredna godina je bila naporna za sve i tek tada je dečak počeo da hoda pravilno, da izgovara prve reči. "Zadovoljni smo njegovim napretkom, posebno jer mu je u međuvremenu dijagnostikovana i epilepsija. Napadi su kratki retki i učimo da živimo sa svim nedaćama koje su nas zadesile", priča Sara.
Džejkovi roditelji su veoma posvećeni svom sinu i kažu da on svakog dana uči nešto novo, doduše sporije od vršnjaka, ali su promene konstante i uvek nabolje.
