Mediji i društvene mreže u poslednje vreme preplavljeni su fotografijama i savetima žena koje su ili trenirale do kasne trudnoće ili se vraćale napornim treninzima ubrzo posle porođaja. Medutim, često se dešavalo da fotografije ili snimci aktivnih budućih mama uglavnom naiđu na osude javnosti. Žene su kritikovane da ponašanjem narušavaju kako svoje, tako i zdravlje nerođenog deteta, a samo zbog toga što su opterećene izgledom.Aleksandar Borisavljević, profesor sporta i fizičkog vaspitanja, otkriva za Kurir da li žene u trudnoći smeju da treniraju, kakav uticaj to može da ima na zdravlje bebe i koliko brzo posle porođaja one mogu da se vrate vežbanju.- Poželjno je da žene koje su u drugom stanju vežbaju, sem ukoliko, naravno, nije reč o rizičnoj trudnoći. Trening se smatra čak i neophodnim jer je dokazano da umerena aerobna aktivnost ima pozitivne efekte u trudnoći - kaže Borisavljević.Prema njegovim rečima, preporuka eminentnih svetskih stručnjaka koji se bave tom problematikom jeste da trudnice treba da treniraju minimum tri puta nedeljno po 30 minuta, ali tokom vežbanja broj otkucaja srca nikako ne bi trebalo da prelazi 150 u minuti.- Na tržištu ima mnogo programa treninga za trudnice, a neki od njih su i joga ili pilates. Vežbanje u trudnoći pozitivno utiče na zdravlje žena, kako u pogledu toka trudnoće, tako i kada je reč o porođaju i oporavku nakon njega. Blagotvoran uticaj fizičke aktivnosti odraziće se i na rast i razvoj bebe u toku trudnoće. Osim pozitivnog fizičkog uticaja vežbanja, veoma su važni i psihološki aspekti. Treniranjem se mnogi od tih aspekata poboljšavaju i time doprinose kvalitetnijem životu trudnice, kao i njenog okruženja. Preporuka je da žena koja se porodila ne trenira šest nedelja nakon porođaja - savetuje Borisavljević.
Važan savet stručnjakaPRE TRENINGA OBAVEZAN JE LEKARSKI PREGLEDAleksandar Borisavljević kaže da su za sve ljude koji žele da počnu da treniraju najvažnija tri koraka.- Na početku je važno utvrditi šta osoba zaista želi od sebe i od treninga jer većina nije toga svesna i veoma brzo odustaje. Drugi korak je obavljanje lekarskog pregleda, što, nažalost, uopšte nije u svesti i kulturi većine koja trenira u Srbiji. Dovoljan je pregled lekara opšte prakse i EKG test, koji traje svega nekoliko minuta. Treći i poslednji korak jeste pronalaženje stručne i profesionalne osobe, koja poseduje minimum višu stručnu spremu iz oblasti sporta, rekreacije ili fizičkog vaspitanja, a koja će pomagati u treningu. Pazite kome poveravate svoje telo i zdravlje jer ima mnogo nestručnih osoba - kaže Borisavljević.Kako ističe, individualni trening je bolji od grupnog, ali ne treba zapostavljati ni tu vrstu fizičke aktivnosti jer ima prednosti u pogledu sticanja socijalnih i psiholoških kvaliteta koji oplemenjuju zdravlje ljudi.
