Ako strahujete što vaše dete još nije progovorilo dok ostala deca njegovog uzrasta već imaju sadržajan govor, vreme je da potražite savet stručnjaka, ističe dr sc Maja Kostić, doktor defektoloških nauka.Zašto dolazi do nepravilnosti u razvojuProblemi se mogu javiti kod razvojne nezrelosti, a ispoljavaju se time što dete ne komunicira sa okolinom u onoj meri koja se očekuje u odnosu na njegov uzrast.– Uzrok može biti kod organskih, genetskih i postporođajnih poremećaja, kod slušno oštećene dece, rascepa i anomalije vilica, cerebralne paralize, mentalne retardacije, moždanih ozleda i dr. Ponekad problem nepravilnog razvoja govora i jezika može biti posledica psihičkih trauma.U sredini u kojoj ne postoje uslovi za normalan razvoj govora i jezika, kada je u pitanju socijalno zapušteno dete ili loš govorni model okoline u kojoj boravi, i to može biti uzrok nedovoljno razvijenog govora i jezika – ističe Maja Kostić.Kako uočiti problemProblemi sa govorom manifestuju se tako što dete nepravilno izgovara određene glasove (distorzija), zamenjuje glasove u rečima (supstitucija) ili izostavlja određene glasove u govoru (omisija).Problemi na jezičkom nivou manifestuju se: velikim brojem nerazvijenih glasova, ograničenim rečnikom, nedostatkom nekih vrsta reči: zamenica, predloga, priloga, veznika i brojeva, ograničenim značenjem reči, koje je često svedeno samo na predstave, nerazvijenim sistemom padeža, glagolskih oblika i vremena ili teškim građenjem višesložnih reči, proširenih rečenica, upitno-odrečnih oblika i pogodbenih načina.Posledice nerazvijenog govoraPosledice su mnogobrojne a imaju višestruki uticaj:Na porodicu: • izolacija – ponekad se cela porodica nađe u izolaciji, neshvaćena i nedovoljno potpomognuta od društva;• uzdrmanost braka – zbog međusobnih optužbi i samooptužbi roditelja, koje su često neosnovane i nekonstruktivne;• neprihvatanje problema – neki roditelji teško prihvataju činjenicu da im dete ima problema i da mu je potrebna pomoć, pa gube vreme u traženju stručnjaka koji će odbaciti sumnje;• odbacivanje deteta ili preteran zaštitnički odnos prema njemu.Na ponašanje deteta: • ono može biti stidljivo, povučeno, bez društva ili pokazivati znake besa i agresivnosti.Na obrazovanje deteta: • dete bez razvijenog govora ne može da krene u školu, a ako je delimično razvilo govor a nije ga učvrstilo, onda će naići na niz teškoća u nastavi u pogledu razumevanja, izražavanja, crtanja, čitanja i pisanja, pa i računskih operacija.Obratite se defektologuAko primetite da dete:Ne komunicira u najranijem uzrastuNema dovoljno razvijen govor u odnosu na svoj uzrast Izostavlja, zamenjuje ili pogrešno izgovara pojedine glasoveIma teškoće u razumevanju govora Ima poremećen ritam i tempo govora Teško održava pažnju i loše pamti kod učenjaNema dovoljno razvijenu sposobnost pisanjaTeško savladava čitanje i pisanjeTeško se izražavaIma oskudniji fond rečiNepravilno sklapa rečeniceNije u stanju da izrazi misli i osećanjaIma otpor u komunikacijiNije usvojilo i razvilo maternji jezik zbog uslova sredine (bilingvizam) Dete odvedite na defektološko-logopedski pregled čim primetite odstupanje od faza razvoja govora i jezika.
Šta i kad dete treba da zna?Od drugog meseca počinje gukanje, beba svoje zadovoljstvo iskazuje kroz raspevavanje glasova. Značajnu ulogu u razvoju tepanja ima razvijanje slušne pažnje.U periodu od petog-šestog meseca započinje brbljanje, koje obiluje kombinacijama samoglasnika i suglasničkih formi budućih glasova (ap, apa, ba, da, ta, ga).Od šestog do osmog meseca dete povezuje dva ista i različita sloga (ba-ba, pa-pa, ma-ba, ta-ba), intenzivno tepa, razume i reaguje na svoje ime.Od osmog do 12. meseca dete upotrebljava više reči sa udvajanjem istih slogova (baba, deda, tata), tepanje prelazi u govor, ume da pokaže gde zeka pije vode i gde je pametna glava... Sluša i imitira zvuke iz svog okruženja (av, mau, tu-tu). Razume značenje nekih reči iako ih ne izgovara, poput: daj, evo, no-no, pi-pi, am...Od 12. do 18. meseca dete razume kada mu kažete: dođi, donesi, idemo... Prepoznaje predmete, delove tela, kao i kada ga pitate gde je ovo ili ono i to pokazuje. Neke reči označava slogovima (ga – glava, nona – noga). Ima takozvani aktivni rečnik od 10 do 20 reči (mama, baba, tata, papa) i koristi frazu od dve reči (daj to; mama, ajde).Od 18 meseci do dve godine reaguje na: Pokaži mi kuću, čiku, tetu, može da pokaže oko, nos, usta, razume naloge tipa: Sedi na stolicu, Donesi patike... Ume da koristi rečenice do tri reči i imenuje predmete: lopta, ključ, sat, lutka... Zna da upotrebi imenice, zamenice, glagole. Odgovara na pitanje kako se zove, kako laje kuca, zna da je u – unutra. Rečnik se bogati i dete koristi i do 300 reči, izgovara sve samoglasnike i četvrtinu suglasnika (p, b, t, d, n, m, j, v, često k i g). Voli da sluša priče i pesmice i da gleda slike...
Tekst: Vesna Stanimirović
