Sigurno vam se barem jednom u životu dogodilo da vam prijatelj ili član porodice kome ste se požalili na neke simptome kaže: „Možda bi trebalo da proveriš štitnu žlezdu“.
Međutim, iako većina nas veruje da zna kakve probleme može stvoriti ta majušna žlezda, smeštena napred u korenu vrata, istina je da se pojedini simptomi, posebno kod starijih ljudi, mogu pogrešno protumačiti, pa samim tim i zanemariti pravi zdravstveni problem.
Prof. dr Milan Petakov, endokrinolog iz Kliničkog centra Srbije, kaže da kod starijih pacijenata problem može predstavljati to što se klinička slika oboljenja štitne žlezde razlikuje od one kod mlađih ljudi, pa se neretko zameni nekom bolešću srca. Prikriveni simptomi – Često se dešava da je klinička slika „prigušena“ kod starijih pacijenata, naročito kod hipertireoze tj. povećanja funkcije štitaste žlezde, tako da je nekada teško prepoznati tireoidnu bolest. Zato se preporučuje redovno obraćanje pažnje na klasične znake tog zdravstvenog problema, a svako pogoršanje dotatašnjeg oboljenja srca, bez nekog vidnog razloga, treba da pobudi sumnju na moguće oboljenje štitaste žlezde. Od klasičnih simptoma hipertireoze, kao i kod mlađih osoba, može se navesti mršavljenje iako pacijent ne jede ništa manje nego pre, zatim lupanje srca i aritmija, pojačano znojenje i pojava izbočine na prednjem delu vrata. S druge strane, uobičajeni znaci hipotireoze ili smanjene funkcije štitaste žlezde, jesu gubitak energije, malaksalost, brzo zamaranje, oticanje lica i drugih delova tela, ali ne nogu, što je slučaj kod oboljenja srca – objašnjava dr Petakov.I srce može da popustiKako kaže naš endokrinolog, ukoliko se oboljenje tiroidne žlezde ne tretira na vreme, simptomi bolesti mogu se pojačati.– Kod hipertireoze može doći do popuštanja srčane funkcije i takozvanog tireotoksičnog srca, praćenog srčanom aritmijom, oticanjem nogu, izrazitim znacima pojačanog metabolizma, pa čak i retkim komplikacijama poput tireotoksične krize, koja može ugroziti život pacijenta. Kod hipotireoze može doći do intenzivnog oticanja tela, naročito lica, slabije pokretljivosti, smanjenih psihofizičkih sposobnosti i zaboravnosti. Srećom, kod najvećeg broja pacijenata, čak i kada se zakasni s dijagnozom i lečenjem, posledice nisu teške niti trajne i mogu se nadoknaditi – navodi dr Petakov.Lečenje oboljenja štitaste žlezde razlikuje se kod starijih ljudi u odnosu na mlade, posebno kada su u pitanju lekovi. 
Kada radi preterano – Kod povećanja funkcije štitaste žlezde obično se daju lekovi koji blokiraju njen rad, a ako je u osnovi oboljenja pojava nekog hiperfunkcionog čvora u žlezdi, onda se primenjuje i radio-jod, čija je uloga da istopi te izrasline. Kod veoma starih pacijenata izbegava se hirurško lečenje radi povećanog rizika koji ono nosi, jer ti pacijenti često imaju i druga oboljenja. Međutim, ako postoji sumnja da pacijent eventualno ima klancer štitaste žlezde, onda je operacija neophodna – ističe naš sagovornik.Funkciju štitne žlezde dovoljno je proveravati na dve godine (ako postoje pozitivna antitireoiodna antitela, jednom godišnje). – Prave preporuke u tom smislu ipak još ne postoje, tako da ovaj savet treba uzeti kao moje lično mišljenje. Svakako da endokrinolog treba da bude taj koji će predložiti koje analize pacijent treba da uradi i kada – navodi prof. dr Milan Petakov. Tekst: Tamara Marić
Da li ste znali? » Tiroida je najveća žlezda sa unutrašnjim lučenjem » Kod zdrave osobe teži između 18 i 22 grama » Štitna žlezda se pokreće pri gutanju» Od hormona koje ona luči zavisi rad svake ćelije u našem telu » više od 200 miliona ljudi u svetu ima neki oblik poremećaja njenog rada» Svaki 20. čovek u razvijenim zemljama ima neki vid tiroidnog poremećaja ili oboljenja » Od 5 do 7 puta ti problemi su češći kod žena
Kada je Stres pokretrač oboljenja?Dr Milan Petakov kaže da uzroci oboljenja štitaste žlezde još uvek nisu dovoljno poznati, kao i da je pogrešno verovanje kako je stres okidač za pojavu bolesti.– Svi ljudi imaju stresne situacije u toku života i ne obole obavezno od nekog tiroidnog oboljenuja. Stres svakako može biti pokretač bolesti kod osobe kod koje već postoji neka vrsta predispozicije, najčešće genetska. Ali koji su to faktori, još uvek je u velikoj meri nepoznato. Podrazumeva se da su ugroženije osobe koje imaju bliske srodnike s tim oboljenjima, kao i trudnice nakon porođaja kada dolazi do aktiviranja imunološkog sistema koji je tokom drugog stanja bio „prigušen“. Takođe, smatra se da pušenje može biti faktor rizika za neka oboljenja štitaste žlezde.
Orahovača nije lek Pošto se ne znaju direktni uzročnici obolevanja tiroide, ne može se govoriti ni o odgovarajućoj preventivi. – Generalno, treba izbegavati starinske lekove kao što je svakodnevno unošenje velikih količina joda u vidu rakije orahovače, na primer, jer to može da bude i kontraproduktivno. Savet je da treba živeti zdravo, uz uravnoteženu ishranu bogatu voćem i povrćem, izbegavati stresne situacije, ostaviti pušenje i svakako izbegavati i ostale zagađivače jer i različite hemijske materije mogu poremetiti funkciju štitaste žlezde – ističe dr Petakov.
Promene nastaju s godinamaNaš sagovornik naglašava da proces starenja utiče na građu štitaste žlezde, ali da još nije razjašnjeno i da li te promene utiču na njenu funkciju.– Starenjem dolazi do smanjivanja količine funkcionog tkiva žlezde, takozvanih meškova ili folikula, ali bez obzira na to, parametri njene funkcije uglavnom ostaju u normalnim rasponuima kod starijih osoba. U tom životnom dobu često dolazi do smanjenog preuzimanja joda, koji je gradivni materijal za hormone štitaste žlezde, ali je ono izbalansirano sa istovremenim smanjenjem metaboličkog „čišćenja“ hormona iz organizma, pa je njihov život u krvi ipak produžen – navodi dr Petakov.
