Nesanica nas ubija ovih vrelih dana, ali neki problemi tokom spavanja su još ozbiljniji: prekid disanja u snu, bolest spavanja, parasomnija ili mesečarenje mogu da budu uvod u organska oboljenja i povređivanje. Ukoliko imate bilo kakvu tegobu - pravac kod lekara
Nije veliki broj onih koji su prethodnih dana, kad ih je dobrano iscrpljivala vrućina, mogli da se pohvale kako su bezbrižno, u cugu, provodili noći obezbeđujući energiju za nove borbe s neumoljivim suncem. Predaha nije bilo ni u ranim jutarnjim satima, kad se živa u termometru bar donekle spušta, a pošto se najavljuju novi talasi - burne emocije i nervoza ljudi biće opet primetni na svakom koraku.
Vrućina nesumnjivo utiče na ponašanje i intelekt, o snu da i ne govorimo! Pojačava zahteve za adaptaciju organizma na visoke temperature, pa i vi sada upeklom zvezdom verovatno pravdate svoju razdražljivost, frustriranost, tromost ili to što ne možete oka da sklopite. Međutim, mnogi zaboravljaju da ih je nesanica mučila i pre najtoplijeg godišnjeg doba, a možda su iskusili i druge poremećaje spavanja.
Spadaju u česte probleme, a nesanicu je iskusio skoro svako od nas, posebno kad smo se nalazili pred nekom životnom krizom, bolešću, pa čak i na putovanjima - promena kreveta otežava san. Ako je savladamo kad inicijalni problemi prestanu, rešili smo problem (vrućina, prevrtanje po krevetu, preznojavanje i komarci, koji su od našeg sna ovih dana napravili košmar, na jesen će otići u istoriju), ali ako nesanica pređe u hronično stanje - put kod doktora postaje obavezan!
- Od prave, dugotrajne nesanice, a u zavisnosti od definicije oboljenja, boluje do 48 odsto ljudi. Žene prednjače, posebno posle menopauze. Povod da na njih obratimo pažnju nisu samo tropski dani, koji nam očigledno remete san, sve posledice koje donose mogu da izazovu i druge bolesti spavanja. Nisu nimalo naivne - upozorava prim. dr Slavko Janković.
NESANICA NIJE JEDINO ZLO Šta je nesanica? - Nedovoljno trajanje spavanja ili loš kvalitet spavanja. Otežano padanje u san, teškoće prilikom ostajanja u snu ili neosvežavajući san znaci su nesanice.
Da li su ova stanja opasna? - Kad kraće traju, relativno se dobro podnose i leče putem psihoterapije i lekovima koji obezbeđuju spavanje i nemaju većeg uticaja na ukupno stanje zdravlja. Problem su drugi, ozbiljniji poremećaji spavanja, koji mogu imati teže posledice, a zanemareni su ili neprepoznati. Dijabetes i hipertenzija samo su neke od njih.
Prestanak disanja u snu se sve češće pominje. - Opstruktivna apneja ili prestanak disanja u snu jedan je od tih poremećaja. Čest je u populaciji starijoj od 50 godina (do 40%), ali se kod nas, uprkos velikom riziku po zdravlje, nedovoljno dijagnostikuje. Javlja se kod ljudi koji hrču, kod gojaznih, a prestanak disanja može da potraje i 45 sekundi, ponekad toliko dugo da osoba može da poplavi.
Kakve posledice ostavlja? - Ako se tokom noći ponovi nekoliko puta, nema većeg značaja, ali ako brojka dostiže nekoliko stotina - može da strada nekoliko organskih sistema: dolazi do opterećenja tzv. desnog srca, sistemskog pritiska, porasta krvnog pritiska. To opet dovodi do slabosti srca, aritmije, ali i infarkta ili moždanog udara. Nisu retki ni poremećaji metabolizma, odnosno nastanak dijabetesa.
Zvuči zastrašujuće. - Ipak, za razliku od drugih hroničnih bolesti sa sličnim posledicama, za prestanak disanja u snu postoji vrlo efikasna terapija i ranije korišćen hirurški način lečenja je uglavnom napušten. Danas se uspešno koristi CRAP aparat, koji se stavlja na nos, reaguje ako osoba prestane da diše već posle 10 sekundi.
KAD PROBLEM NASTANE U SEKUNDI Postoje i oni koji nevoljno zaspe po nekoliko puta na dan. - Bolest spavanja ili narkolepsiju obeležavaju preterana dnevna pospanost i tzv. kataplektičke krize, kad osoba gubi tonus i snagu mišića, pa je često primorana da sedne ili legne. Ovi problemi se događaju neverovatnom brzinom, nekad tako dramatično da osoba može da padne na pod, kako mi to kažemo - iz čistog mira, ili da joj glava padne u tanjir prilikom obroka.
Zašto se to događa? - Uzroci su snažne emocije - iznenađenja, radost, ljutnja.
Koga najviše napada? - Uglavnom je to bolest mladih ljudi, od 15 do 30 godina, deset puta je ređa od epilepsije, ali i deset puta češća od bolesti motornog neurona, odnosno javlja se u istom broju kao i Parkinsonova bolest ili multipla skleroza. Pacijenta onesposobljava za redovan rad i život, bolest je posebno opasna u saobraćaju. Nije dobro to što su kod nas medikamenti za ovo oboljenje skupi ili se veoma teško nabavljaju.
Koliko je teška parasomnija? - Za razliku od nesanice, apneje i narkolepsije, koje se ubrajaju u disomnije, parasomnije su poremećaji ponašanja tokom sanjanja. Pogađa manje od jedan odsto populacije (u 95% slučajeva muškarce), a ogleda se tako što oni u snu čine pokrete, udarce, brane se od nečega, mogu da povrede osobe koje spavaju pored njih. Mogu čak i da ustanu iz kreveta i sebe da povrede. Ovaj problem se zbog toga lakše primeti, a veoma dobro reaguje na lek iz grupe benzodijazepina - bez navikavanja, male doze oslobađaju tegoba.
STRAH RAĐA POSLEDICE Da li se noćni strahovi javljaju i kod mesečara? - Noćni strahovi i konfuzno buđenje, tzv. mamurluk od spavanja, čine da se mesečar ne seća šta se događalo tokom epizoda njegovog lutanja. Ustajanje i tumaranje se podrazumevaju, a epizode mogu da budu i vrlo burne. Važno je znati da onog koji boluje od somnabulizma/mesečarenja ne smemo naglo, direktno da budimo, jer takva osoba može da bude i vrlo agresivna.
Kako se još manifestuje ovo stanje? - Uz strah, javljaju se lupanje srca, duboko disanje, preznojavanje, a kad je o lečenju reč, preporučuju se bezbednosne i posebne higijensko-dijetetske mere. Lečenje lekovima se razmatra ako somnabulizam dovodi do preterane dnevne pospanosti, odnosno ako je prisutan veći rizik od povreda. Genetika dosta utiče na ovaj poremećaj spavanja.
Koji poremećaji spavanja nas još remete? - Mnogi su osetili džet-leg, poremećaj spavanja usled putovanja kroz više vremenskih zona; sindrom preuranjenog spavanja, koji označava osobe koje legnu po podne, uredno odspavaju sedam-osam sati, pa su noću budne; sindrom nemirnih nogu, koji nas tera da protegnemo noge umesto da spavamo, ali ima preparata koji mogu dobro da reše ovaj problem.
HIGIJENA SPAVANJA Pokušajte da odredite isto vreme za usnivanje i buđenje, ograničite boravak u krevetu tokom dana. Vežbanje u trajanju do 30 minuta, pet sati pre sna, pomaže da se telo relaksira, slede lagan obrok (uz izbegavanje kofeina i alkohola), topla kupka, čitanje neobavezne literature. Temperatura u spavaćoj sobi ne sme da bude visoka. Ako se neki lekovi koriste redovno, treba proveriti da li doprinose nesanici i drugim poremećajima spavanja.
SAVET PLUS Da ovog leta odlazak na spavanje ne bude prava noćna mora, pre nego što odete u krevet, istuširajte se, stopala i zglobove operite hladnom vodom. Ako nemate klima-uređaj, poprskajte zavese vodom i ostavite otvoren prozor - vazduh će se malo rashladiti. Isključite sve električne uređaje, greju i ometaju san. Obucite kratku pamučnu pidžamu koja će pokupiti znoj, ali i koja pomaže da koža lakše da diše. Lice tokom noći možete da osvežite fajtalicom koju ste napunili vodom iz frižidera.
(Branka Mitrivić, Foto: Profimedia)
