SVE BLAGODETI BOŽIĆNOG POSTA: Evo kako utiče na ZDRAVLJE i šta treba jesti!
Život -
Post se sastoji od uzdržavanja od mrsne hrane, zlih misli, pohotnih želja i rđavih radnji, molitve i od umnožavanja dobrih dela.
Veliki božićni post, jedan od dva najduža i najvažnija u godini, počeo je 28. novembra i traje do 7. januara.
Za to vreme vernici treba da se pridržavaju specijalnog režima ishrane, odnosno da svoju duhovnu snagu podupiru telesnim uzdržavanjem od jake (mrsne) hrane. Mnogi ovaj period u godini vide kao priliku da izgube poneki kilogram viška, ali ovaj poseban način ishrane ima višestruki značaj za telo samo ako se primenjuje na pravilan način.
Evo kako post utiče na zdravlje i sveukupno stanje organizma, koje su njegove blagodeti i kako bi, dok traje, trebalo pripremati i konzumirati namirnice.
Umereno s hranom
Post nije samo uzdržavanje od namirnica životinjskog porekla. Veoma je važna i umerenost u njihovom konzumiranju, kao i način pripreme i izbor namirnica. Prihvatljivo je unositi sveže voće i povrće, namirnice od celog zrna, sirovo jezgrasto voće i semenke uz male količine hladno ceđenog ulja i suvog voća. Bitno je konzumirati dovoljno vode i umerene količine nezaslađenih čajeva. Namirnice treba jesti što sirovije, a prihvatljivo je i barenje.
foto: Profimedia
Veoma je važna i količina namirnica koje se konzumiraju tokom posta. Savet je prepoloviti uobičajenu količinu hrane koju konzumiramo, izostaviti slane i slatke gricklice, zaslađene i energetske napitke, alkohol, kao i velike količine kafe. Korišćenje ulja i biljnih masti takođe treba svesti na minimum, a tokom trajanja posta treba potpuno zaboraviti na prženje i pečenje na masti. Brzu hranu obavezno preskočiti.
Pročišćenje tela, duše i uma
Post u hrišćanstvu znači mnogo više od načina ishrane, jer podrazumeva vreme umerenosti i blagosti u različitim oblastima života. Pre svega, uzdržavanje od ružnih misli i činjenja nehumanih dela. Dobre misli i dobra dela upućena drugim ljudima, analiziranje sopstvenih misli i postupaka, suština su ovog posta. To je jednako važno kao i molitva i drugi hrišćanski religijski običaji, a svi oni zajedno pogoduju i mentalnom i fizičkom zdravlju.
Za koga nije
Pravilan post zdrav da blagotvorno deluje na sve odrasle zdrave osobe. Ishrana u tom periodu nije stres za organizam, već blagoslov za zdravlje.
Medutim, on nije pogodan za malu decu, mališane predškolskog i školskog uzrasta, trudnice, dojilje, sportiste, osobe koje obavljaju teške fizicke poslove, a nije preporučljiv ni kada su u pitanju neke bolesti.
UKLONITE IZ DUŠE SVE ŠTO JE NEGATIVNO
foto: Profimedia
Prema rečima blaženopočivšeg srpskog patrijarha Pavla, post je i danas neophodan jer se ovim podvigom, uz molitvu, pravoslavni hrišćani pripremaju za dolazak velikih praznika. Telesni post je uzdržavanje od mrsne hrane ali, kako kaže patrijarh, postoji i duhovni post, koji je razmatranje duhovnog stanja i način da se ono što je negativno iz duše iščupa i na tom mestu posadi ono što je dobro.
Pravila KAD SE ŠTA JEDE
foto: Shutterstock
U toku celog ovoga posta ne jedemo meso, beli mrs i jaja. Ulje i vino su dozvoljeni svim danima osim ponedeljka, srede i petka, koji se poste na vodi.
Riba se jede svake subote i nedelje, kao i na Vavedenje Presvete Bogorodice, čak i ako praznik padne u sredu ili petak.
Poslednja nedelja božićnog posta - posti se strože, bez upotrebe ribe, a po mogućnosti na vodi.
Na Badnji dan se ne upotrebljavaju ni ulje ni vino, već se obavezno posti na vodi.
