Iako caruje zimi, prehlada ume da nas iznenadi i na plus 40. Uglavnom traje kratko, do četiri dana, i ne ostavlja posledice, a nastupa kad nam oslabi imunitet. Javljaju se curenje iz nosa, glavobolja i malaksalost, a nekad i temperatura. Leti može da nas uhvati zbog velikih kolebanja temperature vazduha, ukoliko vreli ulazimo u hladnu vodu ili pijemo izrazito hladne napitke. Ako traje duže od četiri dana, nije naodmet da posetite lekara.
Dr Nevenka Dimitrijević, specijalista opšte medicine iz voždovačkog Doma zdravlja, kaže za Dr Kurir da prehlada nastaje zbog naglog pada imuniteta organizma. Tada se stvaraju pogodni uslovi za razmnožavanje virusa koji su uobičajeni stanovnici našeg organizma. Tokom leta virus može da se aktivira zbog naglog rashlađivanja tela, a to se obično dešava ako naglo uđete u hladnu vodu ili klimatizovanu prostoriju, kao i zbog čestog konzumiranja hladnih pića.
Prehlada je kratkotrajna i spontano prolazi za nekoliko dana, a obično se manifestuje samo kijavicom, s bistrim sekretom iz nosa kaže dr Dimitrijević i savetuje pacijentima da se ne leče antibioticima, jer oni ne deluju na viruse, već da piju čajeve i vitamine.Kako ona navodi, ukoliko kijavica i curenje iz nosa potraju duže od četiri dana, a jave se i kašalj, bol u grlu, temperatura i otežano disanje, probadanje u grudnom košu ili malaksalost, onda obavezno treba potražiti pomoć lekara.
To su jasni signali da u organizmu postoje uslovi za razmnožavanje nekih bakterija, koje mogu da dovedu do ozbiljnijih oboljenja svih disajnih puteva, pa čak i do zapaljenskih promena na njima. Takvim pacijentima najčešće dijagnostikujemo upalu pluća, a nisu retke ni infekcije dušnika i bronhija.
Kako su simptomi disajnih infekcija nespecifični i ne moraju svi da budu ispoljeni, u praksi je potrebno mnogo strpljenja i iskustva da bi se postavila dijagnoza navodi sagovornica Dr Kurira.Prema njenim rečima, i dugotrajni suvi kašalj je razlog za posetu lekaru. Takođe, s obzirom na to da se rizik od hronične bolesti pluća meri u „cigaretgodinama“, pušači treba da obrate posebnu pažnju na zdravlje svojih disajnih puteva kaže naša sagovornica.
Istine i zablude o prehladiobičnu prehladu uzrokuju manje agresivni respiratorni virusi uprkos verovanjima, nema sigurnih dokaza da su hladnoća, promaja, umor ili neispavanost povezani s težinom prehlade bolest je naročito česta kod dece, učenika, studenata i vojnika, ali se broj prehlada u jednoj godini smanjuje s godinama
