Da li ste se uplašile kada vam je doktor rekao da bi trebalo da se porodite carskim rezom? Razmišljale ste kakva je to operacija? Da li je opasna, koliko traje, kako je beba podnosi? Mnoge žene koje su otišle na prirodni porođaj hitno su završile na operacionom stolu, zato što je rađanje, koliko god da je prirodna stvar, nepredvidljivo do samog kraja. Ponekad se za sekund sve preokrene. Hitno treba spasiti mamu i bebu. Postavite stvar ovako - šta bi bilo da carski rez nije izmišljen? Dr Kurir je za sve vas gledao jedan takav porođaj u Klinici za ginekologiju i akušerstvo u Višegradskoj. Za razliku od porođajnog boksa, gde se mnogo priča, a mama je budna, u operacionoj sali vlada tišina. Mi smo stigli baš kada su se upalila svetla za porodilju, koja je tačno u podne trebalo da legne na sto.Dok su doktori prali ruke i oblačili hiruršku odeću, trudnica je stigla s odeljenja. Nismo hteli da je uznemiravamo pitanjima. Bilo je dovoljno to što smo joj pročitali na licu - sreću zato što će za koji čas postati mama, ali i hiljadu pitanja koja su se stapala u jedno: „Da li će sve proteći kako treba? “Sačekali smo da zaspi. A onda smo ušli. Nije bilo nikakve priče među članovima ekipe. Sporazumevali su se više očima nego rečima. I počelo je.Prvo se postavlja rez na koži, nisko na stomaku. Dugačak oko 12 centimetra. Na redu su mišići trbuha. Potom se pojavljuje glatki zid materice. Lekari su ga otvarali pažljivo, centimetar po centimetar. Lekar je rukom uhvatio mališana. Prvo je izašla glavica, pa ramena, a potom celo telo. Doktor ga je držao za nožice u vazduhu kako bi mu iz nosića otekla plodova voda. On je potom sve nas pozdravio glasnim plačem. Babica ga je odnela na prvu „toaletu“.I to je to. Oko pola sata. Tiho, uigrano, sigurno. Dakle, ne plašite se. Ako mora, traje kratko, rutinski se radi i svi, koliko god ih ima u sali, brinu jedino o vama i bebi. Dr Kurir zahvaljuje prof. dr Aleksandru Ljubiću i svom osoblju u GAK u Višegradskoj što su nam omogućili da prisustvujemo prirodnom porođaju i carskom rezu.
