Blago drhtanje, koje se pojačava posle neke emotivne reakcije, može da bude jedan od ranih simptoma Parkinsonove bolesti. A drhtanje ruku utiče na rukopis, pa slova izgledaju sitno, a reči zgusnute.
- Sitan rukopis, poznat i kao mikrografija, često je jedan od ranih simptoma Parkinskonove bolesti. Iznenadna promena rukupisa u sitan, može da bude signal da pacijent ne može da kontroliše svoje ruke. Naime, ova bolest utiče i na mozak i to tako što usporava sve pokrete, pa i pokrete ruku", kaže dr Džejms Bek, direktor bolnice za lečenje Parkinsonove bolesti.
Postoji mnogo vežbi koje pomažu da pisanje bude jasnije za čitanje.
"Predlažemo da pacijetni na većem listu papira svaki dan vežbaju i pišu krupnija slova. Sve su to sitnice koje mogu mnogo da pomognu kod mikrografije.
Parkinsonova bolest mogla bi se ubuduće da se otkrije decenijama pre prvih simptoma. Ovo je pokazala nova, po svemu sudeći revolucionarna britanska studija objavljena u časopisu "Lancet Neurology".
Naime, naučnici sa londonskog Kings koledža tvrde da bi se znakovi promena u mozgu mogli uočiti 15 do 20 godina pre pojave simptoma bolesti. U otkrivanju promena značajnu ulogu ima serotonin, materija povezana sa spavanjem, raspoloženjem i apetitom koja se dosad nije povezivala s ovom bolešću čiji su simptomi drhtanje, premor i ukočenost, ali i depresija, problemi s pamćenjem i spavanjem.
Naime, ispitanici u dvadesetima i tridesetima koji imaju retku mutaciju na genu SNCA, pa je sigurno da će razviti Parkinsonovu bolest u kasnim četrdesetima ili pedesetima, imali su značajno smanjen nivo serotonina. Naime, naučnici su posmatrali mozak 14 osoba iz udaljenih sela u južnoj Grčkoj i Italiji koji imaju te genetske promene, s tim da je kod polovine već bila dijagnostikovana Parkinsonova bolest, a druga polovina nije imala nikakve simptome. Poređenje je rađeno sa još 65 pacijenta s Parkinsonom, te sa 25 zdravih dobrovoljaca i uspeli su da utvrde rane promene u mozgu kod ispitanika u dobi od 20 do 30 godina, i to upravo u serotoninskom sastavu.
Pad serotonina takođe prethodi ranim kliničkim simptomima bolesti koji mogu da uključuju nedostatak osećaja mirisa, depresiju i poremećaj spavanja, i to čak 20 godina prije pojave bolesti. Ovi rezultati sugerišu da bi promene u serotoninskom sastavu mogle da deluju kao ključni signal ranog upozorenja za ovu tešku bolest.
Kurir.rs/Best Life
NE PROPUSTITE
Bonus video:
