Iako su simptomi dijabetesa poznati, on se ne može utvrditi tek tako, već skrining metodama koje na osnovu analiza krvi daju odgovor ko ima ovu bolest, a ko je u riziku da je dobije.
S obzirom na to da je pandemija korone poremetila normalno funkcionisanje domova zdravlja i pružanje usluga pacijentima, zatajilo se i sa popunjavanjem upitnika od 8 pitanja na osnovu koga svako ko želi da sazna da li je u riziku od dobijanja dijabetesa.
Stručnjak odgovara da li dijabetičari, sa nivoom šećera od 6 ili 7 jedinica, smeju da koriste med u ishrani.
Kako se dijagnostikuje dijabetes
- Dijabetičari nikako ne bi trebalo da konzumiraju med, jer on sadrži neke oblike šećera koji se teško metabolišu i nisu dobri za dijabetes - govori profesor dr Nebojša Lalić, dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu i stručnjak za endokrinologiju i diabetologiji.
Profesor ističe da rezultat merenja šećera u krvi, sa tromesečnim prosekom od 6,75, govori da se verovatno ne radi o dijabetesu.
Kako navodi, razlog povećanih vrednosti glukoze mogu biti uzimanje pojedinih lekova ili promena načina ishrane u smislu dijeta.
Kako se tačno utvrđuje ko ima dijabetes
- Ukoliko je u dva ponovljena uzastopna merenja šećer veći od 7,1 onda je to dijabetes. Ako je između 6,1 i 7 onda je to sklonost ka dijabetesu - naglašava profesor Lalić i dodaje da su dijabetičarima u ishrani zabranjeni samo slatkiši, masna hrana i alkohol.
Sve ostalo, kako ističe, može da se konzumira, samo u određenim količinama, prema individualnom jelovniku obolele osobe.
Nivo šećera u krvi koji potvrđuje dijabetes
Da bi rezultat provere glikemije bio validan, prema objašnjenju profesora Lalića, rezultat šećera mora da se meri posle 12 sati gladovanja i da bude utvrđen nakon dva uzastopna merenja.
- To je takozvani brzi kriterijum. Dijagnostički kriterijum, koji se nalazi u naučnim radovima i koji sa sigurnošću detektuje dijabetes, traži da se uradi test oralnog opterećenja glukozom ili OGTT. Vrednost glikemije tog testa se radi kada osoba nije jela, a onda popije 75 grama glukoze rastvorene u vodi. Dva sata kasnije određuje se vrednost glikemije. Ukoliko je preko 11,1 u tom slučaju je reč o dijabetesu - navodi prof. dr Lalić.
Čak 36 odsto obolelih ne zna da ima dijabetes
Profesor naglašava da je dijabetes praćen simptomima kao što su povećana žeđ, učestalo mokrenje i opšta slabost i malaksalost.
Ovi simptomi su važni za klasičan dijabetes ali, kako kaže, mogu ukazivati i na druga oboljenja i ne može se samo na osnovu njih ustanoviti dijagnoza, već pomoću parametara u krvi.
- Problem je što 36 odsto kod nas, a u nekim zemljama čak i do 50 procenata obolelih ne zna da ima dijabetes. Često se otkrije kasno, slučajno pri nekom drugom pregledu – upozorava profesor Lalić i podseća da dijabetes "ne boli", ne mora imati ubedljive simptome i zato dijabetes treba tražiti putem skrininga.
Takođe ističe da dijabetes "ide" zajedno sa hipertenzijom, koronarnom bolešću srca, ishemijskom bolešću mozga… To su udružene bolesti i zato je važno prepoznati opasnost od dijabetesa na vreme.
Rizik od ove podmukle bolesti može da se utvrdi skriningom
- Ponovo ćemo da revitalizujemo upitnike u domovima zdravlja. Zbog epidemije korone mnogo toga je bilo poremećeno, pa i ovi upitnici, koji mnogo znače. Na jednostavan način, sa svega 8 pitanja na koja se mora pažljivo odgovoriti, može se utvrditi da li neko ima rizik da dobije dijabetes u narednih 10 godina, iako je potpuno zdrav u tom trenutku - pojašnjava profesor Lalić.
Pitanja u upitniku su uopštena, a neka od njih su "da li postoji dijabetes u porodici", "da li je nekad osobi ustanovljen povišen šećer u krvi", "da li se jede povrće i u kojoj meri", "kakva je fizička aktivnost", "da li je osoba gojazna", što je veliki rizik za razvoj dijabetesa...
Ukoliko postoji rizik to omogućava praćenje i udruženih bolesti, hroničnih komplikacija dijabetesa, kao što su promene na očima, bubrezima, srcu i krvnim sudovima.
- Naime, ispostavilo se da te promene postoje kada se dijabetes otkrije, ali i kada se razvija, čak pre nego što se ispolji - govori za portal eKlinika profesor dr Nebojša Lalić.
Kurir.rs/A.A.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
