Mast sadrži oko 48 odsto nezasićenih masnih kiselina, istih onih koje ima i maslinovo ulje!
U njoj se nalazi i 11 odsto polunezasićenih masnih kiselina, koje se uspešno kombinuju sa omega-3 i omega-6 masnim kiselinama, pa se mnogi pacijenti oboleli od srčanih bolesti s pravom pitaju da li hranu naše mladosti treba da izbrišu iz jelovnika.
Odgovor je: NE TREBA!
Lekari širom planete su osamdesetih godina prošlog veka počeli da slede rezultate jednog istraživanja čiji zaključak je bio da je mast opasna po zdravlje srca. Savetovali su pacijentima da je ne koriste, kao i da treba da zaobilaze slaninu, ali iako su mahom svi poslušali njihov savet - umiranje od kardiovaskularnih bolesti se nastavilo pojačanim tempom.
Nove studije su potvrdile da ove omiljene srpske namirnice nisu uzročnici obolevanja od kardiovaskularnih bolesti. Naprotiv, utvrđeno je da mogu da budu veoma blagotvorne po organizam ako ih ne trpamo u stomak od jutra do večeri, a to retko ko čini, čak i oni koji bez slaninice ne mogu da zamisle dan.
Mast dobijena topljenjem svežeg, čistog masnog tkiva zdravih svinja ne sadrži opasne transmasne kiseline, a u stanju je čak i da smanji nivo holesterola u krvi i umanji rizik od srčanih komplikacija!
Naš centralni nervni sistem bolje funkcioniše ako se podmaže mastima, a zdrave masne kiseline koje sadrže povoljno deluju na sve ćelije u našem organizmu, jačaju njihovu opnu. Najbolje bi bilo da jedete svežu mast jer ona ima i veliku količinu vitamina D: samo jedna kašika svinjske masti sadrži 1.000 internacionalnih jedinica, pa vam, uz izlaganje suncu, verovatno neće biti potrebna dopuna suplementima.
Naš poznati gastroenterolog prof. dr Vojislav Perišić smatra da je po pitanju snabdevanja organizma vitaminom D domaća mast bolja od skupog lososa, koji se uglavnom gaji u bazenima i veštački hrani, a ne može svako sebi da ga priušti. Izuzetak je jedino onaj ulovljen u vodama Aljaske, ali on čak i imućnijima zna dobro da isprazni novčanik.
Dakle, konačni odgovor stručnjaka je da zaista svi mogu da uživaju u masti i slanini, a srčanim bolesnicima se preporučuje da na tanjir ne stavljaju više od 30 g dnevno.
Kurir.rs/Lena/B.M.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
