Krvni ugrušak ili tromb ima pre svega zaštitnu funkciju za naše telo. Kada povredimo neko tkivo ili krvni sud, on nastaje na tom mestu kako bi sprečio dalje krvarenje. Stvaranje tromba u tim situacijama izuzetno je korisno za nas. Međutim, postoje situacije kada nastanak krvnog ugruška označava patološko stanje koje se najčešće nadovezuje na neku bolest, pa može imati i fatalan ishod. Zato je veoma važno voditi računa o zdravlju i slušati savete lekara o pravilnoj ishrani i redovnoj fizičkoj aktivnosti, koja omogućava normalan protok krvi kroz naše telo i sprečava pojavu ugrušaka. Profesor dr Miodrag Ostojić, jedan od najpoznatijih srpskih i evropskih kardiologa, kaže za Dr Kurir da tromb može nastati svuda gde protiče krv. - Krvni ugrušak može biti u arterijskom delu, putem kojeg se krv odvodi iz srca, u venskom sistemu, koji krv dovodi u srce, kao i u srčanim šupljinama. Formiranje tromba može izazvati povreda zida krvnog suda, usporen ili vrtložni protok krvi i hiperkoagubilno stanje - ubrzano zgrušavanje krvi. Ako postoje barem dva od tri navedena faktora, postoji mogućnost da dođe do nastanka tromba, odnosno tromboze - objasnio je dr Ostojić.Simptomi tromboze zavise od toga da li je došlo do zapaljenja krvnog suda ili barem njegovog kritičnog sužavanja trombom. To podrazumeva da je on zauzeo više od 75 odsto poprečnog preseka krvnog suda.- Ako tromb nastane u krvnim sudovima koji hrane srčani mišić (koronarne arterije), može doći do srčanog udara, odnosno infarkta, sa izumiranjem dela srca, a kod 25 odsto bolesnika i do smrti. Simptomi srčanog udara su jak bol u grudima, slabost, malaksalost, a nekad i mučnina. Ukoliko se krvni ugrušak javi u moždanim arterijama, dolazi do šloga, koji se manifestuje otežanim govorom, nemogućnošću koncentracije, slabošću ruku ili nogu, a kod teških formi može nastupiti i koma. Ono što je posebno opasno, jeste mogućnost da tromb postoji bez pojave ikakvih simptoma dok se ne otkači, to jest dok ne dođe do emolizacije. To se dešava kod tromboze u proširenim venama, levoj pretkomori ili komori srca. Kad se oni otkinu i zapuše neki krvni sud, dovode do simptoma koji mogu biti i sa smrtnim ishodom, kao što je to slučaj kod plućne embolije - tvrdi kardiolog Ostojić.
Fizička aktivnost sprečava trombozu!
Kardiolog prof. dr Miodrag Ostojić kaže za Dr Kurir da je za prevenciju venskih tromboza kod zdravih osoba izuzetno važno kretanje, tako da krv stalno cirkuliše određenom brzinom, jer je tada manja šansa da dođe do tromboze. - Redovno vežbanje potencira koncentraciju prirodnih zaštitnih faktora protiv tromboze, pa se zato savetuje u svim uzrastima. Kod osoba koje već imaju neko srčano oboljenje važno je uzimanje lekova koji sprečavaju stvaranje tromba, a ne izazivaju krvarenje. Međutim, ako ipak dođe do pojave krvnog ugruška, on se može lečiti lekovima tromboliticima, koji rastvaraju tromb. Ranije se tromboza lečila samo na taj način, ali danas se sve više i srčani i moždani udar leče zahvatima kojima se ulazi u zapušeni krvni sud, odakle se tromb usisava i krvni sud raširi da bi se sprečila ponovna tromboza - istakao je dr Ostojić.
