Sa svih strana stižu uputstva, upozorenja ili saveti da se što zdravije hranimo.
Međutim kada je reč o izboru zdrave hrane kao i količinama, često nailazimo na suprostavljena mišljenja nutricionista i lekara u vezi sa tim šta je zdrava hrana i koja je to količina dovoljna za dnevni unos hranljivih materija. Koji su mitovi, a šta je istina o zdravoj hrani, voditelji Pulsa Srbije na Kurir TV Milica Marković i Miloš Anđelković pitali su prof. dr Svetlanu Stanišić, stručnjaka za ishranu i profesorku fizičke hemije.
- Spremila sam, kao svaki štreber, par primera, šta sve možemo da nađemo u supermarketima kao navodno zdravu hranu koja to nije, a to je samo bespotrebno trošenje novca - započela je gošća Pulsa Srbije.
Nije se blagonaklono izjasnila o ljudima koji idu u ekstremne situacije kad je ishrana u pitanju.
- Nisam nikad za prevelike restrikcije, kao što rade vegani i ljubitelji bezglutenske ishrane. Oni se na kraju svedu na to da završe na veganskom ili bezglutenskom fast fudu. Bukvalno jedu prerađene proizvode od onih koji su konzumirali dok su bili svaštojedi.
Doktorka Stanišić je zatim navela nekoliko konkretnih primera gde se potrošači dovode u zabludu da jedu nešto zdravo.
- Kad su žitarice u pitanju, najbolje je da kupite jednostavne ovsene pahuljice, koje su samlevene, ali ih vidite. Organski ekspandirane žitarice, mekanih, pufnastih, sa čokoladom, to je veoma loš sastav gde zbog prerade dolazi do gubitka svih zdravih sastojaka. Kranč i musli, da ne govorimo o šećernom sirupu, nazivaju se kinoa-bio ima samo 3,8 odsto kinoe. Testenina od heljde i proso, što to dobro zvuči. Ali imaju 40 odsto pirinčanog brašna, 30 odsto kukuruznog, 20 odsto je proso i samo 10 odsto heljde - razotkrila je Stanišić uvrežene mitove.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
