Već nekoliko dana zbog toplotnog talasa je jako vruće. Maksimalne temperature dosežu i do 36 stepeni, a najgore je noću kad se zbog vrućine jedva spava.
Mnogi ljudi u želji da se rashlade pale klima uređaje na samo 20 stepeni, iako je napolju 15 stepeni više. Klime uveliko rade danju i noću. Stručnjaci su za Pink.hr odgovorili da li je u redu ako spavamo s uključenom klimom.
Doktori savetuju da to nije zdravo i da je temperaturu potrebno prilagoditi tako da razlika spolja ne bude veća od nekoliko stepena, najviše do osam. No, budući da ni tokom večeri situacija nije bolja, mnogi se pitaju kako rashladiti stan, a ne probuditi se sledećeg dana ukočenih mišića.
Dr. Biserka Obradović objasnila je kako rashladiti prostorije te je pojasnila zašto nije dobro da klima uređaj radi noću iako je temperatura uveče nepodnošljiva.
"Ne možemo da spavamo s upaljenom klimom ako je u spavaćoj sobi, ali je pre spavanja potrebno rashladiti prostorije, odnosno uključiti klimu koja je u drugoj prostoriji ili rashladiti spavaću sobu ako je uređaj u njoj, a onda ga ugasiti", rekla je.
Važno da klima bude očišćena
Stoga klima uređaj ne bi trebalo raditi celu noć u prostoriji u kojoj spavate, ali je u redu ako je ona u drugoj prostoriji, a ohlađeni vazduh dopire do one u kojoj spavate.
"Ako nam je klima u spavaćoj sobi, onda trebamo rashladiti stan, a zatim isključiti uređaj, ako se dogodi da zaspimo onda se možemo ukočiti jer oko 90 posto takvih ljudi idući dan kod doktora. Sve to važi i za bebe i za hronične bolesnike, ali vrlo je važno da klima bude očišćena", objasnila je dr. Obradović.
Ono što mnogi zaboravljaju i smatraju nepotrebnom stavkom je čišćenje klime, što je vrlo pogrešno, jer neočišćena klima može uzrokovati probleme astmatičarima, deci i svim onim osetljivim grupama, ali svakako može napraviti problem i zdravom čoveku.
"Prvo, klimu najpre treba očistiti jer ima dosta bakterija koje mogu izazvati upalu pluća. S druge strane, temperaturu ne smemo držati s velikom razlikom, ona bi trebala imati samo par stepeni razlike. Treća stvar je da svi volimo hladiti prostorije ispod 20, ali to apsolutno nije zdravo iz mnogo razloga. To nije prirodna hladnoća, ako imamo strujanje vazduha u spavaćoj sobi koje može uticati na razne delove tela. Klima je jedna vrsta strujanja vazduha na nekoj manjoj površini, pa tako često dolazi do upale mišića i ukočenosti, zato što klima jako utiče na naše telo", ispričala je dr. Obradović.
Treba telo pripremiti na nagli skok temperature
Kako bi stan tokom dana bio hladniji, važno je rano ujutro rashladiti prostorije i u njih pustiti što više svežeg vazduha. Što se tiče ostatka dana, temperatura u prostoriji ne sme biti niža od 22 stepena, a uveče pre spavanja rashladite prostorije i isključite klima uređaj.
"Ako nam je temperatura u stanu zimi ispod 22 stepena, mi zovemo toplane jer smatramo da nam grejanje nije u redu, a sada rashlađujemo prostorije do te temperature. Stan mora biti rashlađen kao u zimskom periodu", istakla je dr. Obradović.
Nepravilnim korišćenjem klima uređaja možete izazvati niz zdravstvenih problema, što se posebno odnosi na osetljive osobe i kardiovaskularne bolesnike, a osim kardioloških problema ne treba zaboraviti da se mogu pojaviti i ukočenost mišića lica i bolovi u vratu koji će nastati nakon što se mišići blokiraju na hladnoći.
Zato lekari podsećaju da prelazak iz toplog u hladnije okruženje i obrnuto ne treba činiti naglo i savetuju da se pri izlasku iz rashlađene prostorije kraće vreme provede u prostoriji koja nije rashlađena kako bi se telo prilagodilo na nagli skok temperature.
Oprez se savetuje svima
Direktor Klinike za kardiovaskularne bolesti UKC Niš, doc. dr. Tomislav Kostić kaže da ekstremne temperaturne razlike nisu dobre za kardiovaskularni sistem, čak ni za zdrave osobe, a posebno za hronične bolesnike.
"Krvni sudovi reaguju i na hladnoću i na toplotu, skupljanjem i širenjem, znamo da niske temperature skupljaju krvne sudove, a da se na toplini šire. Uopšteno, hroničnim bolesnicima savetujemo da u letnjim mesecima ne izlaze napolje ako ne moraju od 11 do 16 sati, te će na taj način i izbeći temperaturne razlike. Iako varijacije nepovoljno utiču na hronične bolesnike, to nužno ne mora značiti da ako neko ima problema sa srcem ili kardiovaskularnim sistemom da će imati problema zbog temperaturnih razlika, no oprez se svakako savetuje svima" rekao je dr. Kostić.
Od temperaturnih šokova treba poštedeti i one najmlađe, a posebno se to odnosi na bebe koje su posebno osetljive.
"Bebe su osetljiva kategorija, sve što važi za stariju populaciju i odrasle važi i za decu, samo uz povećanu dozu opreza. Nemojte ih izlagati temperaturnim razlikama", istakao je dr. Kostić.
(Kurir.rs/Net.hr)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
