Od posvećene vernice i feministkinje postala je doktorka mafije. Barbara Roberts je žena koja se duboko upetljala u mafiju Nove Engleske, ali ne tako što je nekoga ubila ili poslala u zatvor već tako što je jednog čoveka držala u životu, a i van zatvora oko godinu dana. Barbarina priča je priča o pobožnoj učenici katoličke škole koja je izrasla u lekarku, ateistkinju, feministkinju, ali i doktorku mafijaša i ljubavnicu mafije.
„Bila sam prva žena kardiolog u državi Roud Ajlend. Otprilike tri godine po dolasku tamo, sin Rejmonda Patrijarke, šefa mafije Nove Engleske, zamolio me je da brinem o Rejmondu“, kazala je Barbara, koja je inače svoju neverovatnu priču podelila u memoarima.
„Nikad nisam očekivala da ću se brinuti o šefu mafije“, rekla je ona i dodala da ranije nije mogla ni da zamisli da će se ikad zaljubiti u nekoga ko će završiti u zatvoru. Priča počinje osamdesetih godina prošlog veka kada je Barbara spasla život Rejmondu.
„Zločinačka porodica Patrijarka je uvek bila u vestima. A Rejmond stariji je svedočio pred komisijom povodom istrage Roberta Kenedija o organizovanom kriminalu. Od mene je zatraženo da se brinem o njemu one noći kada je uhapšen“, rekla je ona.
Problem je bio u tome što je Barbara kazala da je Rejmond previše bolestan da bi išao u zatvor. U to je trebalo da ubedi vlasti, a Rejmond je u jednom trenutku bio državni neprijatelj broj 1. U vreme kada je dr Roberts počela da brine o njemu 1980. godine, Patrijarka je već 40 godina bio dijabetičar, bio mu je amputiran nožni prst i imao je tešku srčanu bolest.
„Nisam bila sudija, ni advokat, ni član porote. Moj posao je bio da se borim protiv njegove teške bolesti. Zaista nisam marila da li je nevin ili kriv. Moj posao je bio da ga održim u životu“, rekla je Roberts.
Ona je to i učinila, svedočeći više puta da je Patrijarka previše slab da mu se sudi. I tako je on godinu dana bio van zatvora. Ali kada su medji saznali da se dr Roberts brine o Rejmondu, to joj je uništilo reputaciju. Počeo je njen sunovrat.
„Uhapšena sam zbog izmišljene optužbe za provalu. Pritom, bila sam u užasnoj borbi za starateljstvo sa ocem mog najmlađeg deteta. Tužio me je da sam nesposobna majka.“
A onda se na slučajnom sastanku na ručku zaljubila. I to u Luja Manokija, takođe opasnog mafijaša.
„U narednih par nedelja postali smo ljubavnici. Morali smo da se krijemo da moje svedočenje o Rejmondovom zdravlju ne bi bilo kompromitovano. Moja procena bi pala u vodu da se saznalo da sam u vezi sa trećim čovekom mafije u to vreme“.
Manokio je imao debeo kriviči dosije, dve godine nakon početka njihove veze bio je uhapšen i osuđen zbog opužbi za ubistva.
„Pokušavao je da mi objasni da se nakon svega promenio, da je uvideo da su oni koje je gledao kao heroje zapravo bili jako loši.“
A onda je jednog dana, dok je još bila u vezi sa Manokijem, Barbaru napao nepoznati čovek. Iskočio je pred nju i počeo da je tuče.
„Vrištala sam, bila sam užasnuta. Samo sam mislila o mojoj jadnoj deci. Ja sam sve što imaju, a sad će me ubiti.“
Onda je uzvratila, počela da se brani. Stariji par koji je prolazio tuda čuo je njen vrisak i momak je pobegao.
„Mislim da sam preživela jer sam donela svesnu odluku da preživim“, kaže Barbara koja je u memoarima pisala i o dva seksualna napada koja je preživela.
Roberts je memoare počela da piše 2000. godine. Posle 17 godina svet je čuo za njenu priču. Ona kaže da se ne boji odmazde mafije.
„Rekla sam Rejmondovom sinu, nakon njegove smrti, da želim to. I on me je podržao, uz reči da zna koliko sam bila dobra prema njegovom ocu i da je ubeđen da neću napisati ništa loše za njega.“
Sa knjigom se navodno složio i njen bivši ljubavnik Manokio. Danas dr Barbara Roberts predaje i uživa u životu sa svojim mužem Džoom, vajaremm i umetnikom, za kojeg kaže da je bio oduševljen kada je pročitao knjigu.
„Kada je počeo da je čita, rasplakao se. Toliko ga je bolelo da iznova proživljava stvari o kojima sam mu pričala. Ali on je veoma srećan, a knjiga se zapravo završava u trenutku kad njega upoznajem te 1989. godine.“
Kurir.rs/Nova
NE PROPUSTITE
