ŽIVIM NA SEVERNOM POLU I EVO KAKO TO IZGLEDA: Ne treba vam viza ni radna dozvola, a ako OVO URADITE, bićete proterani ISTE SEKUNDE

ŠveđankaSesilija Blomdal živi na norveškom ostrvu Svalbard, mestu koje se nalazi unutar polarnog kruga, a njen život tamo redovno dokumentuje na društvenim mrežama. Sesilija živi sa svojim dečkom Kristoferom i njihovim psom - laponskim špicem Grimom u drvenoj kolibi, a i sami pogađate - ovaj region ima ekstremne vremenske uslove i zimi su na snazi polarne noći, odnosno 24 sata tame.

Ona izvodi svog psa Grima u 40-minutnu šetnju svakog dana, bez obzira kakvi su napolju uslovi, i ističe da bi bila mnogo umornija da provede ceo dan u kući.

Stanovnici u gradu Longirbijen na ostrvu Svalbardu imaju samo jednu prodavnicu, a ima oko 2. 400 stanovnika, i neretko imaju prilike da sretnu polarne medvede, polarne pse i irvase. Polarne noći ovde traju četiri meseca u godini, a temperature čak ni leti ne prelaze 7 stepeni, dok se zimi kreću oko -13.

Ovde nema autohtonog stanovništva, već su se svi doselili iz raznih krajeva Evrope i sveta. U Longirbijenu postoji i dva kafića, te nekoliko hotela.

"Ovo je mesto gde vladaju polarni medvedi, gde lokalci moraju da budu naoružani kad napuštaju naselje i gde deca ne smeju da se rađaju. Ovo je ostrvo sa puno životinja, ali jedna životinja nikako nije dobrodošla. To je mačka", rekla je Sesilija.

Sesilija kaže da na Svalbardu postoji niz pravila - ne sme se gaziti ni brati cveće, ovde vam ne treba viza ni radna dozvola, a žene ovde ne smeju da rađaju! Ako zatrudne, mesec dana pre porođaja moraju da odu na kopno i da se tamo porode. Najvažnije pravilo je da čovek ovde ne sme da ostane bez novca! Svalbard dopušta da bilo ko živi i radi na njemu, ali jedino ako mogu sami da se brinu o sebi i ako imaju gde da živi.

Ovu Šveđanku često pitaju zašto uopšte živi na ovom mestu, a evo šta ona odgovara: "Evo zašto. Priroda. Ako živite na mestu poput Svalbarda, mestu koje se nalazi blizu Severnog pola, mora da jako cenite prirodu. U suprotnom, biće vam veoma teško. Nama nije teško da sednemo na motorne sanke i vozimo se 90 kilometara u jednom smeru kako bismo išli na ručak. Takav je život ovde".

(Kurir.rs/Blic žena)