Čak i najveći poznavaoci i ljubitelji britanske kraljevske porodice uglavnom nisu čuli za princa Džona, čiji je život do kraja ostao misterija.
Dečak kojeg su mnogi nazivali "izgubljenim princom", bio je najmlađe dete Džordža V i kraljice Marije i verovatno najtragičniji član britanske kraljevske porodice.
O njegovom životu se malo toga znalo, uglavnom je držan dalje od očiju javnosti i budući da je malo informacija objavljivano o njemu, postojale su spekulacije da je maltretiran zbog svog stanja.
Međutim, tek nakon njegove smrti, krenuli su da isplivavaju detalji i potvrđeno da je bio voljen i dobro zbrinut tokom celog života.
Džon Čarls Frensis rođen je 12. jula 1905. godien kao peti sin i najmlađe od šestoro dece kralja Džordža V i kraljice Marije.
Njegova braća i sestre su bili princ Džordž, princ Henri, princeza Meri, princ Albert (otac kraljice Elizabete, koji je kasnije postao kralj Džordž VI) i princ Edvard (kasnije Edvard VIII koji je abdicirao zbog ljubavi).
Da je poživeo, bio bi stric pokojne kraljice Elizabete Druge.
Kako govore britanski zapisi, Džon je bio bistro, živahno i zdravo dete u prve četiri godine života.
Voleo je da se šali, pa je tako pravio smicalice poput stavljanja lepka na kvake na vratima, a jednom je javno o svom ocu govorio kao o "ružnom starcu".
Ali život nije bio baš lak za Džona i njegovu braću i sestre jer su odrastali pod neverovatno strogim palicom svog oca, budućeg kralja Džordža V, za koga se govorilo da je izvršio ogroman pritisak na svoju decu da se ponašaju više kao odrasli nego kao deca.
Kada je imao četiri godine, Džon je imao prvi epileptični napad i počeo da je pokazuje znakove onoga što bi danas stručnjaci nazvali autizam.
Međutim, tokom godina se njegovo stanje pogoršavalo, a kada je njegov otac postao kralj, Džonu nije bilo dopušteno da prisustvuje krunisanju.
Kraljevska porodica i njihov tim su se plašili da bi svaki incident u koji je umešan Džon narušio njihovu reputaciju.
Ipak, princ se smatao "punopravnim članom porodice" koji se često pojavljivao u javnosti sve do svog 11. rođendana.
Tokom Prvog svetskog rata, Džon je manje viđao svoje roditelje jer su često bili odsutni na službenim dužnostima. Njegova braća i sestre su bili ili u internatu ili u vojsci.
Mnogi su rekli da je kraljevska porodica zaboravila ili maltretirala dečaka koji se borio, iako se to godinama nakon njegove smrti osporavalo.
Džon je polako počeo da nestaje iz očiju javnosti i nijedan njegov zvanični portret nije naručen posle 1913. godine. U ovom trenutku, uprkos zdravstvenim problemima, Džon nije uklonjen sa linije nasledstva.
Tri godine kasnije, Džonovi napadi su postali sve češći i jači, pa je poslat iz palate u Sandringem da živi sa svojom guvernantom Šarlot "Lala" Bil na Vud farmi, seoskoj kući usamljenoj u uglu imanja Sandringem.
Poslednji od njegovih tutora je otpušten i njegovo obrazovanje je formalno prekinuto. Lekari su upozorili da verovatno neće dostići punoletstvo.
- Nismo se usudili da mu dozvolimo da bude sa svojom braćom i sestrom, jer ih to toliko uznemirava, jer napadi postaju tako loši i dolaze tako često - pisala je njegova guvernanta.
Princ Džon je Božić 1918. godine proveo sa svojom porodicom u Sandringemu i iste noći je vraćen na Vud farmu.
Nažalost, dvadesetak dana kasnije, tačnije 18. januara 1919. godine, Džon je preminuo u snu usled teškog napada. Imao je 13 godina.
- Velik šok za nemirnu dušu jadnog dečaka, smrt je došla kao olakšanje - napisala je kraljica Marija u svom dnevniku.
- Ne mogu da kažem koliko smo zahvalni Bogu što ga je odveo na tako miran način, on je samo mirno spavao u svom nebeskom domu, bez bola, bez borbe, samo mir za jadnog malog uznemirenog duha koji je za nas bio velika zabrinutost. dugi niz godina, još otkako je imao četiri godine - dodala je.
Upravo ona je saopštila svom suprugu tužne vesti i otišli su na Vud farmu.
- Ovaj jadni dečak je postao više životinja nego bilo šta drugo i bio je samo brat po telu i ništa drugo - podelio je princ Edvard u najmanju ruku zapanjujuće razmišljanje o bratovljevoj smrti.
Daily Miror je izvestio o Džonovoj smrti i to je bio prvi put da se spomene njegova epilepsija.
Njegova sahrana održana je sledećeg dana u crkvi Svete Marije Magdalene u Sandringemu i sahranjen je na tamošnjem groblju.
(Kurir.rs/Informer)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
