Ejmi i Ano su jednojajčane bliznakinje, ali su odmah po rođenju oduzete svojoj majci i prodate različitim porodicama. Godinama kasnije, slučajno su saznale jedna za drugu zahvaljujući televizijskom talent show-u i videu na TikToku. Evo u kakvom su odnosu danas.
Dok su otkrivale svoju prošlost, shvatile su da je hiljade novorođenčadi u Gruziji pokradeno iz bolnica i prodato, neka od njih još 2005. godine. I ove dve bliznakinje su bile među njima i sada traže odgovore.
Ejmi korača gore-dole u hotelskoj sobi u Lajpcigu. "Uplašena sam, stvarno sam uplašena", kaže ona za BBC, nervozno se vrpoljeći: "Nisam spavala cele nedelje. Ovo je moja šansa da konačno dobijem neke odgovore o tome šta nam se desilo".
Njena sestra bliznakinja Ano sedi u fotelji i gleda TikTok na svom mobilnom telefonu. "Ovo je žena koja nas je možda prodala", kaže ona, prevrćući očima. Ano priznaje da je i ona nervozna, ali samo zato što ne zna kako će reagovati i da li će uspeti da obuzda svoj bes.
Ovo je bio kraj dugog putovanja. Putovale su iz Gruzije u Nemačku u nadi da će pronaći deo slagalice koji nedostaje. Konačno će upoznati svoju majku. Tokom protekle dve godine stvarale su sliku onoga što se dogodilo. Dok su otkrivale istinu, shvatile su da u Gruziji ima još desetina hiljada ljudi koji su takođe odvedeni iz bolnica kao novorođenčad i prodati. Uprkos zvaničnim pokušajima da se ispita šta se dogodilo, niko još nije reagovao.
Imaju mnogo toga zajedničkog, ali jedno nema smisla
Priča o tome kako su Ejmi i Ano otkrile jedna drugu počinje kada su imale 12 godina.
Ejmi Hvitija je bila u kući svoje kume blizu Crnog mora i gledala je svoj omiljeni televizijski program "Georgia's Got Talent". Tamo je plesala devojčica koja je izgledala potpuno kao ona, identična.
"Svi su zvali moju mamu i pitali: 'Zašto Ejmi pleše pod drugim imenom?'", kaže ona. Ejmi je ovo spomenula svojoj porodici, ali su oni to ignorisali. "Svako ima dvojnika", rekla je njena majka.
Sedam godina kasnije, u novembru 2021. godine, Ejmi je na TikTok-u objavila snimak sebe kako buši obrvu. Oko 300 km dalje, u Tbilisiju, još jednoj 19-godišnjoj devojci prijateljica je poslala snimak. "Mislila je da je kul što liči na mene", rekla je Ano.
Ano je pokušala da pronađe devojku sa probušenom obrvom na internetu, ali nije uspela, pa je podelila video na univerzitetskoj WhatsApp grupi da vidi da li neko može da pomogne. Neko ko je poznavao Ejmi video je poruku i povezao ih na Fejsbuku. Ejmi je odmah znala da je Ano devojka koju je videla pre toliko godina u pomenutoj televizijskoj emisiji.
- Toliko sam te tražila! - napisala je Ejmi. "I ja tebe", odgovorila je Ano.
Tokom narednih nekoliko dana otkrili su da imaju mnogo toga zajedničkog, ali nije sve imalo smisla.
Obe su rođene u porodilištu u zapadnoj Džordžiji koje više ne postoji, ali prema njihovim izvodima iz matične knjige rođenih, njihovi rođendani su bili u razmaku od nekoliko nedelja. Nisu mogle da budu ni sestre, a još manje bliznakinje.
Ali bilo je previše sličnosti
Volele su istu muziku, obe su volele da igraju i čak su imale istu frizuru. Otkrile su da imaju istu genetsku bolest, poremećaj kostiju koji se zove displazija. Činilo se kao da zajedno razotkrivaju misteriju.
- Svaki put kada sam saznala nešto novo o Ani, stvari su postajale sve čudnije, kaže Ejmi.
Dogovorile su se da se sastanu i nedelju dana kasnije, dok se Ejmi približavala vrhu pokretnih stepenica na stanici metroa Rustaveli u Tbilisiju, ona i Ano su se prvi put lično videle.
- Bilo je kao da se gledam u ogledalo, potpuno isto lice, potpuno isti glas. Ja sam ona i ona je ja, kaže Ejmi. Tada je postala sigurna da su bliznakinje.
- Ne volim zagrljaje, ali sam je zagrlila, kaže Ano. Odlučile su da porodice suoče sa svojim sumnjama i saznanjima i tada su saznale istinu. Usvojene su odvojeno u razmaku od nekoliko nedelja 2002. godine.
Ejmi je bila uznemirena i osećala je da je ceo njen život bio laž. Odevena u crno od glave do pete, izgleda snažno, ali nervozno petlja sa ogrlicom i briše suzu umrljanu maskarom sa obraza:
- To je luda priča, ali je istina. Bila sam uznemirena i ljuta na svoju porodicu, ali sam samo želela da se teški razgovori završe kako bismo svi mogli da nastavimo dalje, rekla je Ano.
Kopajući dublje, bliznakinje su otkrile i da su detalji u njihovim izvodima iz matične knjige rođenih, uključujući njihov datum rođenja, bili pogrešni. Ejmina majka kaže da joj je prijateljica rekla da se u lokalnoj bolnici nalazi neželjena beba, pošto ona sama nije mogla da zatrudni.
Lekari su morali da budu plaćeni, ali ona je mogla da je odvede kući i odgaja kao svoju ćerku. Aninoj majci je ispričana ista priča.
Usvojiteljske porodice nisu znale da su devojčice bliznakinje i, uprkos tome što su platile mnogo novca da bi usvojile svoje ćerke, kažu da nisu shvatile da je to nezakonito. Gruzija je prolazila kroz period nemira, a pošto je bolničko osoblje bilo uključeno, smatrali su da je to legitimno. Nijedna porodica nije želela da otkrije koliko je novca uplaćeno. Bliznakinje se pitaju da li su ih biološki roditelji prodali radi zarade.
Roditelje traže preko Fejsbuka
Ejmi je htela da potraži njihovu majku da sazna, ali Ano nije bila sigurna: "Zašto želiš da upoznaš osobu koja je tako mogla da nas izda?"
Ejmi je pronašla Fejsbuk grupu posvećenu ponovnom spajanju porodica u Džordžiji sa decom za koju se sumnja da su nezakonito usvojena pri rođenju i podelila je njihovu priču. Reagovala je mlada žena iz Nemačke koja je rekla da je njena majka rodila bliznakinje u istoj bolnici 2002. godine i da sada sumnja u zvaničnu verziju da su umrle. DNK testovi su pokazali da je devojčica iz Fejsbuk grupe njihova sestra i da živi sa njihovom majkom Azom u Nemačkoj. Ejmi je očajnički želela da upozna Azu, ali Ano je bila skeptična:
- Ovo je osoba koja je mogla da nas proda, neće nam reći istinu.
Međutim, pristala je da ode u Nemačku sa Ejmi da je podrži. Grupa na Fejsbuku koju su bliznakinje koristile, Vedžeb, na gruzijskom znači "Tražim". Postoji bezbroj objava majki koje kažu da im je bolničko osoblje reklo da su njihova novorođenčad umrla, da bi kasnije otkrili da smrti nisu zabeležene i da su njihova deca još uvek živa.
Ostale postove su napravila deca poput Ejmi i Ano, koja traže svoje biološke roditelje. Grupa ima više od 230.000 članova i, zajedno sa pristupom sajtovima za analizu DNK, širom je otvorila mračno poglavlje u istoriji Gruzije.
"Bebe su sistematski kradene, pokradeno je i do 100.000"
Otvorila ga je novinarka Tamuna Museridze 2021. godine, nakon što je otkrila da je usvojena. Izvod iz matične knjige rođenih sa netačnim podacima našla je kada je čistila kuću svoje pokojne majke.
Osnovala je grupu za traženje sopstvene porodice, ali je potom razotkrila trgovinu decom koja je uključivala desetine hiljada ljudi i koja traje decenijama. Pomogla je da se stotine porodica ponovo spoje, ali svojoj tek treba da uđe u trag. Tamuna je otkrila crno tržište usvajanja koje je zahvatilo celu Gruziju i trajalo od ranih 1970-ih do 2006. Ona veruje da je trgovinu vodio organizovani kriminal i da je uključivao ljude iz svih sfera života, od taksista do visokih vladinih zvaničnika. Korumpirani službenici su falsifikovali dokumente potrebne za nezakonita usvajanja.
- Razmere su nezamislive, ukradeno je i do 100.000 beba. To je bilo sistematično - kaže ona.
Tamuna objašnjava da je do ove brojke došla prebrojavajući broj ljudi koji su je kontaktirali i kombinujući to sa vremenskim okvirom i rasprostranjenošću slučajeva širom zemlje. Bez pristupa dokumentima – neki su izgubljeni, a drugi nisu objavljeni – nemoguće je znati tačnu cifru.
Tražili su oko 1.400 dolara za devojčicu i 2.100 dolara za dečaka
Tamuna kaže da su joj mnogi roditelji rekli da im je, kada su tražili da vide tela svoje preminule novorođenčadi, rečeno da su već sahranjena u krugu bolnice. U međuvremenu je saznala da groblja u gruzijskim bolnicama nikada nisu postojala. U drugim slučajevima, roditeljima bi se pokazivala tela dece koja su bila smrznuta u mrtvačnici.
Tamuna kaže da je kupovina deteta bila skupa, oko 1.400 dolara za devojčicu i 2.100 dolara za dečaka, što je otprilike godišnja plata u Gruziji. Otkrila je da su neka deca završila u stranim porodicama u SAD, Kanadi, Kipru, Rusiji i Ukrajini. Gruzija je 2006. promenila svoje zakone o usvajanju i pooštrila zakone protiv trgovine ljudima, što je otežalo nezakonita usvajanja.
Bliznakinje su pronašle svoju majku
U hotelu u Lajpcigu, Ejmi i Ano se spremaju da upoznaju svoju majku. Ano kaže da se predomislila i da želi da se povuče. Ali to je trenutno oklevanje i ona, duboko udahnuvši, odlučuje da nastavi. Njihova biološka majka Aza nervozno čeka u drugoj sobi. Ejmi neodlučno otvara vrata i Ano je prati, skoro gurajući sestru u sobu. Aza ide ka njima i čvrsto ih grli. Minuti prolaze u zagrljaju, niko ne progovara.
Suze teku niz Ejmino lice, ali Ano ostaje stoički nepomična. Čak izgleda malo razdraženo. Njih troje sedaju da razgovaraju same
Bliznakinje su kasnije ispričale da im je majka objasnila da joj je posle porođaja pozlilo i da je pala u komu. Kada se probudila, bolničko osoblje joj je reklo da su njene devojčice umrle ubrzo nakon što su se rodile. Kaže da je susret Ejmi i Ane dao njenom životu novi smisao. Iako nisu bliske, i dalje su u kontaktu.
Gruzijska vlada je 2022. godine pokrenula istragu o trgovini decom. Zvaničnici su za BBC rekli da su razgovarali sa više od 40 ljudi, ali da su slučajevi "veoma stari i da su istorijski podaci izgubljeni". Novinarka Tamuna Museridze kaže da je podelila informacije, ali vlada nije rekla kada će objaviti svoj izveštaj.
Vlada je napravila najmanje četiri pokušaja da dođe do istine o tome šta se dogodilo. Ovo uključuje istragu o međunarodnoj trgovini decom iz 2003. koja je dovela do brojnih hapšenja, ali je malo informacija objavljeno. A 2015. godine, nakon još jedne istrage, gruzijski mediji su objavili da je uhapšen direktor porodilišta u Rustavi Aleksandre Baravkovi. Međutim, kasnije je pušten i vraćen na posao.
BBC se obratio gruzijskom Ministarstvu unutrašnjih poslova za dodatne informacije o pojedinačnim slučajevima, ali im je rečeno da konkretni detalji neće biti objavljeni zbog zabrinutosti za privatnost. Tamuna se sada udružila sa advokatom za ljudska prava Liom Muhašavri kako bi slučajeve grupe žrtava iznela pred gruzijske sudove. Oni žele pravo na pristup svojim rodnim dokumentima - što trenutno nije moguće po gruzijskom zakonu. Nadaju se da će to pomoći smirivanju duhova.
- Uvek sam osećala da nešto ili neko nedostaje u mom životu. Maštala sam o devojčici u crnom koja me prati i pita šta sam danas uradila, otkrila je Ano.
Taj osećaj je nestao kada je pronašla Ejmi.
(Kurir.rs/ŽenaBlic/A.G.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
