Analizirajući dokaze o dva Erdingtonova ubistva, detektiv bi lako mogao doći do zaključka da se iza svega krije jedan ubica. Obe žrtve bile su mlade žene, samo 20 godina. Obe žene su provele poslednju noć u provodu. Obe žene su ubijene istog dana u godini, 27. maja. Oba tela pronađena su na istom mestu. I, što je najvažnije, glavni osumnjičeni u oba slučaja bio je čovek po imenu Tornton.

Jedini problem: dva ubistva su se dogodila u razmaku od 157 godina. Još jedan "jezivi začin" ovoj priči je to što su oba Torntona su oslobođena, tako da su oba ubistva i dalje nerešena.

Telo Barbare Forest, medicinske sestre pronađeno je 27. maja 1974. godine u jarku na obodu Pajp Hejz parka u Erdingtonu. Bila je silovana i zadavljena. Policija je sumnjala na jednog od njenih saradnika, Majkla Ijana Torntona, koji je živeo u blizini. Pronađena mu je krv na pantalonama i njegov alibi za noć kada je Barbara nestala ispostavio se kao lažan. Ali ovo je bila decenija pre nego što je DNK korišćen kao dokaz. Slučaj protiv Torntona je propao i on je oslobođen optužbi.

Iako tragična, ova priča nikada ne bi privukla toliku pažnju da nije bilo gotovo identičnog ubistva, drugog ubistva koje se dogodilo na istom mestu 157 godina ranije.

Telo Meri Ešford pronađeno 28. maja 1817. godine u velikom blatnjavom bazenku koji će kasnije postati Pajp Hejz park. U blatu su pronađeni otisci cipela čoveka. Ruke pokojnice bile su u modricama, a vlasti su sumnjale da je silovana pre nego što je ubijena. Kao i Barbara, Meri je provela svoju prošlu u provodu. Među muškarcima sa kojima je viđena kako pleše bio je i Abraham Tornton, koji je uhapšen.

Tornton je priznao da je imao polni odnos sa Ešford posle plesa, ali je insistirao da je to bilo sporazumno i da je nije ubio. Utvrđeno je da je Ešford preminula od utapanja u bazenu.

Na suđenju svi dokazi protiv Torntona su pali u vodu, ali, kao i u slučaju 157 godina kasnije, nije bilo direktnih fizičkih dokaza, pa je oslobođen optužbi.

Brat Meri Ešford zahtevao je novo suđenje, uveren da je Tornton kriv. Zahvaljujući tadašnjem zakonu, njegov zahtev je uslišen. Ali Tornton je izvukao još stariji deo zakona, koji datira iz srednjeg veka. Zahtevao je suđenje bitkom. U to vreme, zakon je još uvek bio na snazi i sudija je dozvolio da na ovaj način odbrani svoju čast. Ako bi Tornton izgubio bitku, bio bi obešen, ali ako bi pobedio bio bi oslobođen. Ešfordov brat je odbio bitku, a Tornton je ponovo izašao na slobodu.

Uprkos tome što je oslobođen krivice, javno mnjenje je i dalje bilo protiv Torntona. Na kraju Tornton je pobegao u Ameriku da započne novi život.

Čudne sličnosti između ubistava u Erdingtonu nastavljaju da progone lokalno stanovništvo do danas. Mnogi koji veruju da je veza između slučajeva više od slučajnosti citiraće reči dve žrtve neposredno pre njihovog ubistva. Meri Ešford je rekla majci prijatelja da ima neka „loša osećanja u vezi sa nedeljom koja dolazi“; Barbara Forest rekla je kolegi da veruje: „Ovo će biti moj nesrećan mesec. Ja to jednostavno znam.” Predviđanja devojaka bi se sablasno obistinila za nekoliko dana.

Oba ubistva su do danas ostala nerazjašnjena. Neki gledaju na paralele između slučajeva kao na puku slučajnost, dok ih drugi vide kao znake nečeg zlokobnog. Jedno je sigurno: stanovnici Erdingtona nastavljaju da traže odgovore na ove čudno slične slučajeve.

(Kurir.rs/Blic žena/T.B.)

Bonus video:

00:12
Ubistvo u Novom Sadu Izvor: Kurir televizija