Ne bojim se smrti iako sam njom okružena, kaže Britanka Sara Vels koja radi kao doktorka na palijativnoj nezi više od 20 godina.
U svojoj karijeri, kako je svojevremeno otkrila u razgovoru za Telegraph, brinula se za oko 2.000 ljudi koji su bili smrtno bolesni.
- Jedan od znakova da se ljudi bliže kraju je kad počnu da govore da vide preminule članove rodbine. Nisam religiozna, ali ovo mi je osnažilo veru da postoji nešto nakon smrti - kaže doktorka, koja trenutno radi na palijativnoj nezi u Solihalu.
- Kad mi kažu da su videli mamu, dete ili kućnog ljubimca... To za njih ima umirujući efekat. Znam da im je ostalo nekoliko dana ili samo nekoliko sati. Pacijenti sa mnom puno razgovaraju o bogu - tvrdi dr Vels.
Rekla je i kako ljudi koji su videli nekog da umire znaju da imaju veći strah od smrti...
- Objasnimo im da je umiranje generalno miran proces, ljudi postaju pospaniji dok im se organi gase i onda skliznu u nesvest. Čuju vas i osećaju dodir ruke, ali više ne mogu da komuniciraju - tvrdi doktorka.
Otkrila je i za čim ljudi pred smrt najviše žale.
- Jer nisu provodili dovoljno vremena sa svojim porodicama. Ne žale za stvarima koje su uradili, samo za onima koje nisu - priča doktorka.
Za kraj je rekla i kako mnogo ljudi želi da imati svoje ljubimce uz sebe u poslednjim trenucima...
- Jednoj ženi smo omogućili da zadnji put vidi svog konja i oprosti se od njega - završava dr Vels.
(Kurir.rs/ Telegraph/ L. S)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
