"Svi misle da sam psihopatkinja koja je ubila cimerku" Šok ispovest žene koja tvrdi da je nevina robijala: "Zatvroski čuvar me zlostavljao na tuširanju"

Prošlo je deset godina otkako je Amerikanka Amanda Noks (37), odlukom Vrhovnog kasacionog suda Italije, postala slobodna žena. Sud je poništio presudu iz 2013. godine, s ponovljenog suđenja za ubistvo britanske studentkinje Meredit Kerčer, koje se dogodilo 2. novembra 2007. godine u Peruđi.

U oktobru 2011. godine, nakon žalbe, Noks i Solecito su oslobođeni. Ona se vratila u SAD. Dve godine kasnije, Italijani su odlučili da održe novo suđenje na kom će par opet dobiti stroge kazne - 28 godina zatvora za Noks i 25 za njenog bivšeg dečka. Noks je izjavila kako se nikad neće vratiti u Italiju da bi služila kaznu. Italijani nisu tražili izručenje, a žalba je rezultirala definitivnim rušenjem presude.

Sud je 27. marta 2015. u slučaju Noks i Solecita zaključio da je istraga ubistva bila "zaprepašćujuće loša", a dokazi nisu bili zadovoljavajući.

Noks od kobnog dana u Peruđi nije nestala ispod radara - u stvari, okrutno ubistvo Meredit Kerčer, zamršen slučaj prepun preokreta, stalno se vrteo po medijima. Priče umešanih bile su prepune rupa i čudnih izjava i ponašanja, simpatije javnosti nisu ni u jednom trenutku bile na strani optuženih. Slučaj je bio pravi medijski cirkus, a Amanda glavna atrakcija. Svetski tabloidi izvlačili su neverovatne priče o njoj, analizirali svaki pogled, izraz lica, suze, izjavu.

U galeriji pogledajte kako Amanda Noks danas izgleda:

Nakon što se Noks 2011. godine vratila u SAD, a posebno od oslobađajuće presude 2015. godine, čest komentar je bio da se "lepo izvukla". Mnogi i danas smatraju da je ona ubica ili barem saučesnica u ubistvu, a sve zbog ljubomore. Ili zbog toga što je psihopatkinja.

Obeležavajući 10. godišnjicu od oslobađanja, Amanda Noks objavila je svoju drugu knjigu pod nazivom "Free: My Search for Meaning". Prvu knjigu, "Waiting to Be Heard: A Memoir", koja govori o samom suđenju, objavila je još 2013. godine.

Tokom četiri godine koje je provela u zatvoru, preko oslobađajuće presude i ponovnog suđenja i svega što se događalo do odluke italijanskog vrhovnog suda, kako piše u knjizi, tražila je alate koji će joj pomoći da istraje "u mudrosti i duhovnosti drugih". Ti izvori su pisac C. S. Luis, autor "Narnijskih hronika", Konfucije, Seneka, drevna japanska filozofija, zen budizam, hrišćanstvo, Joda iz "Ratova zvezda" i ljudi koji pohode slavni "Burning Man" festival.

Rekla je i da ne traži oproštaj, nego prihvatanje.

"Postoji jedna vrsta osvete koju sam naučila da cenim, ona u kojoj postaješ najbolja verzija sebe same", napisala je.

Niko joj ne poriče inteligenciju i kreativnost. Kritičari, ipak, kažu kako će njena druga biografska knjiga zasigurno privući mnogo manje čitalaca koje zanima taj njen put prema najboljoj varijanti sebe, a više onih koje i danas fascinira jedan od najpraćenijih kriminalnih slučajeva od početka stoleća. Više će ih zanimati da čitaju o devojci, danas ženi, koja je postala poznata zbog gnusnog zločina, nespretnog pravnog procesa, devojci iz Amerike koja je obeležena kao seksualno nastrani ubica u najgrubljoj verziji ili, u nekoj blažoj, neosetljiva osoba željna slave.

Njen novi uradak ujedno je i biografska knjiga, ali i pokušaj da izgradi sliku koja, nakon svega što joj se dogodilo, ima i nekih lepih delova i pozitivnih ishoda. Ona je danas u srećnom braku, majka je, piše i bavi se slučajevima "oslobođenika" poput sebe.

Deo knjige posvetila je opisivanju vremena iza rešetaka - gde je kratila sate pevajući pesme Dajdo i The Eagles-a, pomagala zatvorenicama koje nisu dobro znale italijanski jezik u rešavanju papirologije i pisanju pisama i družila se sa zatvorskim sveštenikom.

U talasu intervjua koje je dala poslednjih dana, otkrila je i kako su je u zatvoru seksualno zlostavljali - čuvar u zatvoru koji ju je pratio na tuširanja pokušavao je da je poljubi na silu.

"Ispitivao me o mom donjem vešu, seksualnom životu i predložio mi seks", izjavila je za The Sun. Spomenula je još jednog čuvara koji je želeo seks s njom, kao i zatvorskog lekara pred kojim je morala da se skine gola.

"Detaljno je pregledao moj vrat, ruke, genitalije i pokazivao fotografu šta da snima. Pritom me uveravao da samo traže znakove seksualnog nasilja", ispričala je.

U knjizi, pak, piše i o samozadovoljavanju u zatvoru, kao i o drugoj zatvorenici "koja je imala osećanja prema njoj", o svojim razmišljanjima o ljubavi i slobodi.

A kada je izišla na slobodu, napisala je, shvatila je da će nad ostatkom njenog života uvek biti nadvijena sena prošlosti.

"Bol je bila jednostavnija u zatvoru", napisala je. Pokušavala je da se nosi sa sopstvenom nepoverljivošću prema svetu i nepoverljivošću sveta prema njoj. Želela je život koji neće biti povezan s ubistvom, ali nije mogla da se bavi ničim drugim. Zato je postala zagovornica drugih koji su prošli što i ona i sarađuje s organizacijom koja radi na oslobađanju nevino optuženih osoba "Innocence Project", vratila se u Italiju "da stvori nove uspomene", pa se čak i susrela s tužiteljem Đulijanom Migninijem, koji je radio na njenom slučaju.

Iz knjige je savršeno jasno da se ona i dalje bori s prihvatanjem slike koju deo javnosti ima o njoj.

"Kako se nositi sa spoznajom da mnogi smatraju da ste lažljivica, psihopatkinja, prljava, drogirana drolja...Da sam bila toliko ljubomorna na Mereditinu čistoću da sam je silovala i ubila. Da sam kriva dok se ne dokaže da sam nevina?", napisala je.

Noks često spominje mizoginiju. Smatra da je mržnja prema njoj kao ženi, ni prvi ni poslednji put, učinila njeno ime poznatim dok je pravom ubici Rudiju Guedeu omogućila relativnu anonimnost. Spominje i razne sumnjičavce i savetnike koji su preispitivali svaku njenu odluku nakon povratka u SAD. Recimo, kada je krenula da studira, a na fakultetu su je gledali ili kao monstruma ili kao priliku za koji minut slave. Ili, kada se osećala kao da je i dalje u zatvoru, jer su se paparaci stacionirali u blizini njenog doma.

Piše i o ljubavnim vezama koje su propale zbog njene prošlosti i o svom suprugu Kristoferu Robinsonu, novinaru i piscu kog je upoznala 2015. godine, otprilike u vreme kada je stigla oslobađajuća presuda. Venčali su se 2020. godine, dve godine kasnije postali su roditelji ćerke, a 2023. su dobili i sina. Danas žive u Sijetlu i imaju zajednički podkast. On joj je podrška u svim njenim poduhvatima.

Njena nova knjiga, kao i svi projekti poput dokumentaraca u kojima je učestvovala, očekivano je doživela mnogo negativnih kritika, posebno od prijatelja i porodice Meredit Kerčer. Oni smatraju da Noks i dalje profitira na Mereditinoj smrti. Kritikuju je i oni koji smatraju da ne prestaje da crpi istu temu, jer je željna pažnje, a ne mira i tišine.

- Ljudi me pitaju zašto nastavljam da pričam svoju priču. Zašto nastavljam da se izlažem? Moj odgovor je jednostavan: Jer je to moja priča. To je sve što imam, a smatram da je vredno, ne samo meni, nego i za druge ljude. - objasnila je Noks.

- Iz svojih iskustava sam naučila da mogu da se povežem s ljudima i da ljude mogu da povežem sa svojom pričom, i da je to bitno. Baš kao što je Mereditin život bio važan i njena priča, važna je i moja priča.

(Kurir.rs/ Jutarnji.hr)

Video: Dokumentarac o seriji "Porodica"