"Imala sam 6 godina kada sam pronašla pištolj ispod tatinog kreveta": Mislila je da joj je otac hrabar vojnik, a onda je otkrila da je mafijaš i ubica

 Decenije su prošle od zlatnog doba mafijaških porodica, one i dalje postoje, ali danas vode znatno drugačije živote. Jedna od osoba koja je progovorila o svom odrastanju unutar takve porodice je Karen Gravano – ćerka ozloglašenog njujorškog mafijaša Salvatorea "Semija Bika" Gravana.

Prve sumnje – pištolj ispod kreveta
Karen Gravano otkrila je da je vrlo rano posumnjala da njena porodica nije obična:

"Moja prva slutnja da je moja porodica drugačija došla je kada sam imala šest godina i pronašla pištolj sakriven ispod tatinog kreveta. Znala sam da je služio u Vijetnamu i pretpostavila sam da je od tada. Čak sam prijateljima rekla koliko sam ponosna: moj otac, hrabri vojnik. Učitelj me je čuo kako pričam o pištolju i tiho je to spomenuo mojim roditeljima. Tata mi je rekao: 'Ono što se dešava u našoj porodici ostaje iza ovih zidova. Nikada ne pričamo o tome nikome drugom.'"

Tada je počela da shvata da njihova porodična pravila nisu ista kao kod drugih. Iako su živeli u tradicionalnom italijansko-američkom domaćinstvu na Stejten Ajlendu, nešto je uvek delovalo... drugačije.

Otkrivanje porodične tajne
U svojoj ispovesti, Karen opisuje kako joj je otac saopštio istinu, dok je još bila devojčica:

"Jednog dana, kada sam imala oko 10 godina, tata me je poslao u kuhinju. Rekao mi je da ću verovatno početi da slušam neke stvari o njegovom životu i hteo je da to objasni na najbolji način koji zna. Rekao mi je da su neki muškarci u Italiji formirali tajnu grupu i zakleli se da će uvek štititi jedni druge i svoje porodice – čak i ako to znači krađu ili povredu drugih ljudi. Onda mi je rekao da je deo te iste grupe ovde u Americi. Nije mi zvučalo strašno – bilo je lepo znati da se o nama brinu."

Njena majka bila je klasična "mafijaška žena" – odana, povučena, i nikada nije postavljala pitanja.

Život između dva sveta
Kako je njen otac napredovao u kriminalnoj hijerarhiji, porodica se selila u luksuznija naselja, a Karen je pohađala privatne škole sa decom lekara i advokata. Ipak, razlike su bile očigledne.

"Za početak, tata nije ličio na ostale očeve. Imao je tetovaže na rukama, nosio blistav nakit i mnogo je psovao. Ali nije mi bilo neprijatno – mislila sam da je kul."

Dvostruki život – tata kod kuće, mafijaš na ulici
Kako je Karen postajala starija, počela je da uviđa kontraste između čoveka kog je poznavala kao oca i onoga što je čula o mafiji:

"Znala sam da je mafija optužena za zločine, od ubistva do reketiranja, ali bila sam premlada da razumem šta to znači i nisam mogla da pomirim tu sliku gangstera sa svojim ocem. Ono što sada znam je da je živeo dva života: kod kuće je bio zaljubljeni muž i otac, ali se takođe dizao u redove porodice organizovanog kriminala Gambino – i FBI ga je pomno pratio."

Sumnje postaju realnost
Jedno od ubistava koje je promenilo sve bilo je ono Pola Kastelana, šefa mafije, 1985. godine:

"Tokom godina slušala sam priče o nasilnom mafijaškom zločinu, posebno nakon što je mafijaški bos Pol Kastelano ubijen 1985. Nisam bila potpuno naivna i deo mene je sumnjao da je tata umešan. Znala sam da je bio tamo kada je Pol ubijen, i nestao je dve nedelje nakon toga. Ponekad bih sišla dole i zatekla tatu kako sedi sam u mraku... Pretpostavljam da je tata mislio da nas štiti – ono što nismo znali ne može da nam škodi – ili možda jednostavno nije želeo da znamo za tu stranu njegovog karaktera."

Prelomni trenutak – saradnja sa FBI-jem
Kada je imala 19 godina, Karenin svet se promenio. Njen otac je odlučio da sarađuje sa FBI-jem:

"FBI se približavao tati i on je pristao da svedoči protiv visokorangiranih članova mafije u zamenu za kraću kaznu za sopstvene zločine. U zamenu za saradnju, tata je dobio smanjenu kaznu zatvora od pet godina. Trebalo mi je sve to vreme da mu oprostim, ali sada, sa svojom ćerkom, razumem kako je pokušavao da nas zaštiti, koristeći jedinu moć koja mu je preostala."

Život sa nasledstvom mafijaške prošlosti
Danas, Karen bez rezerve govori o svom detinjstvu i identitetu koji ne može da izbegne:

"Ljudi me pitaju da li mi smeta što sam ćerka mafije. Pre nekoliko godina, možda sam rekla da, ali sada sam se pomirila sa svime što se dogodilo. Ne odobravam nasilje u koje je tata bio umešan, ali ne mogu da promenim njegovu prošlost, ili ono što je uradio, i ne vidim smisao da se pitam šta ako."