Vesna je jedina preživela pad i eksploziju JAT aviona sa 10 hiljada metara: Njeno smrskano, krvavo telo pronašao je lekar, iza svega se krio bombaški napad

O događaju iz 26. januara 1972. godine, kada se srušio avion JAT-a na letu iz Stokholma ka Beogradu, godinama su kružile različite teorije zavere. Neki su tvrdili da nesreću nije izazvala bomba, već da je avion greškom oborila raketa čehoslovačke protiv-vazdušne odbrane. Drugi su spekulisali da letelica nije bila na visini od preko 10.000 metara, već svega nekoliko desetina.

Prva vest bila je potresna: svi putnici aviona kompanije "Air India", njih 242, stradali su u nesreći koja se dogodila u Ahmedabadu, ubrzo nakon poletanja na letu ka Londonu. Međutim, nekoliko sati kasnije stigla je nova informacija koja je, makar delimično, ublažila razmere tragedije – jedna osoba je ipak preživela. Naizgled nemoguće, pravo čudo... Ova priča mnoge je podsetila na događaj star 53 godine, kada je, takođe na neverovatan način, stjuardesa Vesna Vulović jedina preživela pad JAT-ovog aviona nakon eksplozije iznad tadašnje Čehoslovačke – kao da ju je sačuvala viša sila.

"Žena koja je prevarila smrt" – tako su je opisivali strani mediji. Pala je s neba, sa visine od 10.160 metara. Bez padobrana. I dan-danas, taj podvig deluje nezamislivo.

Zarobljena u repu aviona tipa DC-9, koji je eksplodirao u vazduhu i srušio se na snegom prekriveni šumski deo planine, Vesna Vulović preživela je zahvaljujući nizu nesvakidašnjih okolnosti koje su ublažile udar. Sudbina joj je dodelila još jednog spasioca – šumara Brunu Honkea, koji je čuo njen vrisak dok je prolazio u blizini i pritekao u pomoć.

Žena koja je bila jača od smrti 

Jugoslavija se tada prvi put suočila s velikom avionskom tragedijom u kojoj su stradali njeni državljani. Istragom je utvrđeno da je uzrok nesreće bila bomba, za koju se veruje da ju je postavila ustaška emigracija. Ipak, do danas nisu utihnule kontroverze – jedna od alternativnih teorija tvrdi da je avion zapravo greškom oborila čehoslovačka vojska. Bilo kako bilo, ostala je upisana kao jedna od najvećih misterija jugoslovenske avijacije.

Beogradska stjuardesa Vesna Vulović napunila je 22 godine baš tog januara. Bila je deo sekundarne posade JAT-ovog leta 367, koji je 26. januara 1972. godine poleteo iz Stokholma ka Beogradu, sa planiranim zaustavljanjima u Kopenhagenu i Zagrebu. Do Kopenhagena su stigli dan ranije, 25. januara, ujutru. Kasnije je Vesna otkrila da uopšte nije trebalo da bude na tom letu – zamenjena je u poslednjem trenutku za drugu stjuardesu istog imena. Bila je radosna jer joj je to bio prvi put da putuje u Dansku.

Posada je imala slobodno popodne i naredno jutro. Vesna je želela da razgleda grad, ali su kolege insistirale na šopingu, pa su joj promenile planove.

U galeriji pogledajte fotografije sa lica mesta nesreće:

- Svako je želeo da kupi nešto za svoju porodicu, pa sam morala da idem u kupovinu sa njima. Činilo se kao da znaju da će umreti. Nisu razgovarali o tome, ali sam videla. Osećala sam. A kapetan nije želeo da izlazi. Tokom doručka, kopilot je govorio o svom sinu i ćerki, kao da niko drugi nema decu - govorila je Vesna tada. 

Selo u Češkoj sa srpskim imenom

Avion JAT-a poleteo je iz Stokholma i sleteo u Kopenhagen, gde su se Vesna Vulović i njene kolege ukrcale na let. Kasnije se prisetila jednog detalja koji joj je ostao urezan u sećanje.

- Videla sam sve putnike i posadu kako izlaze iz aviona. Jedan muškarac izgledao je vidno uznemireno. Nisam ga primetila samo ja – i ostali članovi posade, kao i upravnik stanice, uočili su ga. Verujem da je upravo on uneo bombu u prtljag – da je prijavio torbu u Stokholmu, a potom napustio let u Kopenhagenu i nikada se nije vratio - pričala je Vesna. 

Oko 45 minuta nakon poletanja, tačno u 16:01, došlo je do eksplozije u prtljažniku. Avion se raspao u vazduhu, iznad planinskog područja na granici između tadašnje Istočne Nemačke i Čehoslovačke, tačno iznad sela Srpska Kamenica. Ime ovog mesta nosi dodatnu simboliku – selo su u 11. veku osnovali Lužički Srbi, a vekovima kasnije postalo je pozornica jedne od najneverovatnijih priča o preživljavanju u istoriji vazduhoplovstva.

Kako je Vesna preživela?

Prema nalazima istrage, Vesna je ostala zarobljena u zadnjem delu aviona, zajedno s kolicima za posluživanje hrane, koja su je pritisla i zadržala u repuaviona kada se on odvojio usled eksplozije. Taj deo trupa potom je pao na zemlju – ali ne direktno, već pod uglom na nizbrdicu prekrivenu snegom i gustom šumom, što je značajno ublažilo silinu udara.

Još jedan faktor je, veruje se, doprineo njenom preživljavanju: imala je nizak krvni pritisak. Zbog toga se vrlo brzo onesvestila kada je pritisak u kabini naglo pao, što joj je, paradoksalno, spasilo život jer je time izbegla srčani udar koji bi inače bio izazvan naglim dekompresionim stresom.

Mediji su tada pisali da su delovi tela padali sa neba na krovove kuća a Vesna, kao jedina preživela, imala je tu sreću u nesreći da njene krike čuje meštanin Bruno Honke koji ju je pronašao među olupinama. Čim je ugledao njenu tirkiznu uniformu prekrivenu krvlju znao je da joj je potrebna pomoć. Koliko je sreća tog dana bila na Vesninoj strani govori i činjenica da je Bruno tokom Drugog svetskog rata bio lekar i zahvaljujući tome uspeo je da je održi u životu dok nije stigla spasilačka ekipa. 

Izgubila je sećanje

Imala je obe noge slomljene, tri polomljena pršljena — od kojih je jedan bio potpuno smrskan — kao i frakturu karlice, nekoliko prelomljenih rebara i amneziju. Njeni roditelji su izjavili da je za nesreću saznala tek dve nedelje nakon što se dogodila. Kada joj je lekar pokazao naslove u novinama, onesvestila se, pa su joj morali dati lekove za smirenje. Poslednje čega se sećala bio je pozdrav putnika dok su se ukrcavali u avion.

Vesna se lečila u Centralnoj vojnoj bolnici u Pragu do 12. marta, kada je prebačena u Beograd. Tokom povratka joj je ponuđena hipnotička injekcija koja bi joj pomogla da prespava let, ali je odbila, objašnjavajući da se ne boji leta jer se nije ni sećala same nesreće. Po dolasku u Beograd, njena bolnička soba bila je pod stalnom policijskom stražom, jer su vlasti bile zabrinute da bi počinioci bombe u avionu mogli pokušati da je eliminišu kao jedinog svedoka. Pristup joj su imali samo lekari i njeni roditelji.

Prošla je kroz niz operacija koje su joj omogućile da ponovo hoda, oko deset meseci nakon pada. Ipak, do kraja života je šepala, a kičma joj je ostala trajno deformisana.

- Niko nije očekivao da ću ovako dugo preživeti - izjavila je 2008. godine, a za svoj oporavak je zahvaljivala „srpskoj tvrdoglavosti“ i navikama iz detinjstva, uključujući čokoladu, spanać i riblje ulje.

Vesna je postala svetska senzacija, upisana u Ginisovu knjigu rekorda kao jedina osoba koja je preživela pad sa takve visine. Priznanje joj je u Londonu uručio legendarni Pol Mekartni iz „Bitlsa“, što je za nju imalo poseban značaj jer je još od tinejdžerskih dana obožavala ovu legendarni bend iz Liverpula.

Nije mogla da se oslobodi osećaja krivice

Nije bilo potrebno posebno naglašavati da je u Jugoslaviji uživala status narodnog heroja. Dobila je prestižno odlikovanje od Josipa Broza Tita, a mnogi poznati muzičari su joj posvetili pesme. Postala je počasni građanin Srpske Kamenice, a unuka Bruna Honkea, koja je rođena šest nedelja nakon nesreće, dobila je ime Vesna u njenu čast.

Već u septembru iste godine izrazila je želju da se vrati na posao. Međutim, avio-kompanija je smatrala da bi njeno prisustvo na letovima izazvalo preveliku pažnju, pa su joj ponudili poziciju pregovarača za teretne ugovore. Ipak, nastavila je da radi na letovima, a putnici su često bili iznenađeni kada bi je ugledali i želeli da sede pored nje, verujući da im donosi sreću.

- Kad god se prisetim nesreće, doživim snažan osećaj krivice zato što sam je preživela, i to me dovodi do plača. Tada pomislim da možda uopšte nije ni trebalo da preživim - rekla je mnogo godinama kasnije za "Independent".

Vesna je odbila psihoterapiju kao vid pomoći i umesto toga se oslonila na veru. Isticala je da ju je ta teška životna borba učinila optimističnom, govoreći: „Ako preživite ono što sam ja prošla, možete izdržati sve.“

Udata za mašinskog inženjera Nikolu Breku, bila je u braku od 1977. do kraja osamdesetih godina. Početkom devedesetih izgubila je posao u JAT-u zbog svojih političkih stavova – javno je kritikovala tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića i aktivno učestvovala u protestima protiv režima.

Teški dani i mala penzija

Sa penzijom od svega 300 evra, teško je uspevala da pokrije sve troškove, zbog čega je jedva sastavljala kraj s krajem. 

- Ne znam šta da kažem kada ljudi kažu da sam imala sreće. Život je danas težak - govorila je Vesna pa dodala da misli da su njeni roditelji prerano napustili ovaj svet i to sve zbog nesreće koju je preživela, a koja je ostavila traga ne samo na njen već i na njihov život. 

U medijima se svojevremeno govorilo i da je svoj stan u centru Beograda zamenila malom garsonjerom jer to bila jedina opcija da se izbori sa finansijskim problemima koje je imala.

- Mnogo je lakše umreti. Mnogo mi je teže bilo da preživim, nego onima koji su umrli. I politika u ovoj zemlji me zamara. Moje srce ne može više da podnese. Dosta mi je - izjavila je svojevremeno za dansku televiziju.

Kasnije je retko pristajala na intervjue, čak je odbila ponude Opre Vinfri i BBC-ja, objašnjavajući da je umorna od stalnog ponavljanja svoje priče. Zbog zdravstvenih problema, 2012. nije mogla da prisustvuje 40. godišnjici pomena u Srpskoj Kamenici, događaju koji je do tada redovno posećivala.

Krajem 2016. godine prijatelji su postali zabrinuti kada je iznenada prestala da se javlja na telefon. Kada su bravari 23. decembra nasilno ušli u njen stan, pronašli su je bez znakova života. Sahranjena je 27. decembra na Novom groblju u Beogradu.

Iako je preživela nemoguće i postala svetska heroina, otišla je prerano, u 66. godini, sama i gotovo zaboravljena. Njeno srce nije izdržalo. Više od pedeset godina nakon pada nesrećnog DC-9, ime Vesne Vulović i dalje je upisano u Ginisovu knjigu rekorda.

Bonus video: U ovom srpskom selu leži cela istorija Balkana