Đorđe imao 18 godina kada su ga živog spalili: Jedini je srpski svetac čijoj ulici u Beogradu komunisti nisu menjali naziv, njegove poslednje reči odzvanjaju

Sveti mučenik Đorđe Kratovac bio je srpskog porekla. Rodio se 1497. godine u Staroj Srbiji u gradu Kratovu, centru srpske duhovnosti u srednjem veku. Kratovo se nalazi na deset sati hoda od Štipa, u današnjoj Severnoj Makedoniji. Njegovi roditelji Dimitrije i Sara su bili pobožni ljudi, koji su ga odmalena odgajali u duhu pravopisa.

Đorđe mu zahvalio na tome, i upitao ga: "A je li slava zemaljska trajna?“ Hodža odgovori: "Razume se, sve zemaljsko nije trajno, ali Muhamed je obećao rajska uživanja onima koji ispunjuju njegove zapovesti“.

"A u čemu se sastoje zapovesti?", upita Đorđe.

"U dobroj veri i čistoti telesnoj; a čistota zahteva umivanja i molitve", odgovori hodža.

"Međutim ako čovek, upita Đorđe, živi bludno i nenasito se predaje zadovoljstvima tela i stomaka, da li će ga primiti u raj?"

Muhamedov sledbenik je bio primoran da prizna, da će čovek bez ispravljenlja srca dopasti ne u raj nego u muku, piše Svetigora.

"Ipak se, nastavi Đorđe, vaši vlastodržci, sudije načelnici predaju nečistim delima i umiru ne misleći na odricanje od prljavog života. Ne podležu li oni, prema samim tvojim rečima, večnom mučenju?“

"Bog prašta grehe radi milostinje", odgovorio mu je hodža. "Pogledaj samo, koliko naši sultani i paše podižu džamija, mostova, česama, gostoprimnih domova!"

"Žrtva nečistog srca nije ugodna Bogu", reče Đorđe. "Kakva su velelepna zdanja podignuta od neznabožačkih careva! Kakva glasovita dela učinjena! Nećeš valjda reći, da su ti neznabožci u raju? Eto u nas pri iskupljenju žrtvom Sina Božjeg, pri blagodati Svetoga Duha, koliko je careva, sveštenika, mirjana, vojnika u broju svetih, i oni toče isceljenje onima koji im pribegavaju s pobožnim poštovanjem! Ako ne veruješ: hajdmo, ja ću ti u ovom gradu pokazati našeg kralja Milutina, koji dosad počiva kao da spava i mošti njegove mirišu. Potpuno je jasno, da su ti ljudi ugodni Bogu i njihova se vera potvrđuje Bogom koji im daje čudotvornu silu. I kako ti hoćeš da se ja odreknem vere koja privodi Bogu i večnome carstvu? Ja sam uveren da ti sam uviđaš sve to, ali te sablazni sveta odvlače za sobom, daleko od svete istine. Zar nije tako?"

Mošti kralja Milutina u Crkvi Svete Nedelje u Sofiji:

Hodža je ućutao je i otišao, shvativši da je ovaj mladi čovek, za koga se nadao da će ga lako pridobiti, zaštitnik hrišćanstva koji je u stanju ne samo da odvrati od primanja islama one koji su spremni na to, nego da i mnoge koji su prešli na islam vrati Hristu. O ovom razgovoru obavestio je Turke i rekao im: "Ako se ne obračunamo s njim, biće zlo po veru našu“. Zatim je otišao kod kadije i rekao mu da Đorđe huli Muhamedovu veru i da za sve sultane kaže da su osuđeni na večne muke. „Ako Đorđe bude ostavljen kao hrišćanin, vera njegova širiće se na račun naše; to je opasan čovek“, 

Sudija je naredio da mu dovedu Đorđa. Kada je stupio pred kadiju, kadija mu je rekao da "Muhamedova rajska blaženstva vrede da čovek bude muhamedanac". Đorđe je smelo upitao čime oni mogu dokazati da Muhamed i poštovaoci Korana uživaju blaženstvo. Kadija mu je odgovorio: „Nisu li nam se pokorila carstva zemaljska? Ne plaćaju li nam narodi danak? Kada nas Bog ne bi ljubio, On ne bi uzvisio carstvo naše".

Đorđe je imao spreman odgovor: "I pre Muhameda pokoravali su carstva mačem. Znači li to, da su svi ti pobedioci, iako neznabošci, po volji Gospodu? Zemaljska sreća nije mera za večnost; a češće govori: ti si primio dobra u ovom životu, tamo je tebi drugi udes".

"Zakonodavac naš Muhamed, reče sudija, razgovarao je sa Bogom, i od Njega primio zakon."

"Muhamed ničim nije dokazao, primeti Đorđe, da je bio u vezi sa Bogom: ni čudesima, ni proroštvima. Znate i vi, kada je Mojsije primao zakon od Boga, Sinajska Gora se tresla od gromova i munja; tu je sav narod video i shvatio da će Mojsije, Božji poslanik, predati narodu ne svoja izmišljanja. A šta vi slično nalazite u Muhamedovom životu? On je govorio o sebi razne stvari. No je li to dovoljno da se ima poverenje u njega? A kakav je zakon njegov? On je predao laku veru, vrlo prijatnu ljudskim strastima. Ona se dopada ne svetom sadržinom, nego time što pušta na volju životinjskim naklonostima. Zaboga, može li se pri zdravom umu verovati da je takva gadost poslana s neba?"

Turci su posle ovog njegovog izlaganja bili van sebe od besa. "Umrtviti bezbožnika! on sramoti veru našu“, vikali su. Sudija je naredio da Đorđa vežu i odvedu u tamnicu. Pretnjama i grdnjom primoravali su Đorđa da se odrekne Hrista, ali je on ostao nepokolebljiv.

Muhamedanci su tražili da se Đorđe spali na lomači "jer on naruži Muhameda, sultana i sve pravoverne“. Sudija, obraćajući se Đorđu, reče: "Pravdaj sebe! Čuješ za šta te optužuju?"

Đorđe je odgovorio: „Nisam hulio stvorenja Božja, nego sam samo izrazio istinu o tome šta treba da očekuju ljudi, slični neznabošcima; spreman sam da umrem za istinu."

Prisutni su vikali sudiji: "Ako ga pustiš, mi ćemo se žaliti sultanu."

Sudija, obraćajući se narodu, reče: "Neka greh bude na dušama vašim; činite što želite!"

Razjareni, oni poleteše na Đorđa - pljuvali su ga, gurali, tukli i vređali. Zatim su na trgu napravili veliku lomaču. Još jednom su pokušali da pretnjama prinude Đorđa da se odrekne Hrista. „Ja sam već ne jadanput izjavio, da se neću odreći vere svoje“, odgovorio je Đorđe.

Tada su mu svukli odeću i ostavili ga samo u košulji. Onda su zapalili lomaču i gurnuli ga u oganj. Posle nekog vremena su ga izvukli i pitali: "Kako ti je? Nije li vrućina?" 

"Verujte, ne osećam", odgovori svetitelj, "a za vas nesrećne gotov je večni oganj".

Besni od gneva, ponovo su ga bacili na lomaču. Lice mučenikovo bilo je okrenuto istoku. Kada su izgoreli konopci kojima su mu ruke bile vezane, prekrstio se i rekao: "Gospode Isuse Hriste, u ruke Tvoje predajem duh svoj!“

Jedan od prisutnih dohvatio je cepanicu udario ga njom po glavi i ubio. Odmah zatim, iako je sijalo sunce, pojavio se na nebu oblak i pala je kiša. Hrišćani su tražili da im se preda telo mučenikovo.

"Ne nadajte se", vikali su Turci, "celo ćemo ga sažeći i u prah razvejati". Zatim su na lomaču nabacali životinje, da se ostaci svetitelja ne bi mogli raspoznati. Međutim, sve je izgorelo sem mučenikovog tela. 

Jedan hrišćanin je noću uzeo Đorđevo telo i odneo svom domu, odakle je preneto u saborni hram svetog Georgija. Sutradan sveštenik je Petar sudiju pitao da li dozvoljava da se Đorđe sahrani. Sudija je odgovorio: "Đorđe je svetac; oni koji su ga čuvali kažu da, iako su dometali mnogo drva, telo nije gorelo." Dao je dozvolu da se pokojnik sahrani.

Sveti mučenik Đorđe ubijen je u današnjoj Sofiji 11. februara 1515. godine, za vreme sultana Selima I. Imao je samo 18 godina.

Sveti mučenik Đorđe Kratovac spada u red najpoznatijih novomučenika među Srbima pravoslavne vere. Srpska pravoslavna crkva proglasila ga je za svetitelja „Đorđa Novog”. U manastiru Studenici na freski iz 16. veka, predstavljen je svetac u narodnoj nošnji. Slavi se 11. februara po crkvenom, a 24. februara po novom kalendaru.

Jedna ulica u Beogradu nosi njegovo ime (Đorđa Kratovca) i to u kontinuitetu još od pre Drugog svetskog rata bez prekida. Ovaj svetac je jedini srpski svetac čiju ulicu ni komunisti se nisu usudili da preimenuju.

Bonus video: Svetilište u Nišu na kome se 500 godina događaju čuda