Slepa Petkana otkrila bizaran običaj sa Kosova i Metohije: "Doveli su me da rađam duplo starijem, njegova supruga me je odabrala"
Na Kosovu i Metohiji, u prošlim vremenima, najveća vrednost u porodici bila je potomstvo. Žena je imala dve ključne uloge – da se uda i da rodi decu. Ukoliko to nije bilo moguće, rešenje se pronalazilo u tadašnjem običaju – dovođenju druge žene u kuću, poznate kao podruga.
Ko je zapravo bila podruga?
Podruga, što doslovno znači “druga po redu”, bila je žena koju je muž dovodio u brak kada sa prvom suprugom nije mogao da ima dece. Običaj je, prema etnolozima, preuzet iz albanske tradicije, ali je u srpskim porodicama imao jedinstvene karakteristike. Prva žena nije napuštala dom niti je gubila poštovanje – ostajala je deo porodice, iako više ne u ulozi supruge.
Svaka od žena imala je svoje obaveze, prostor i zadatke, ali su svi ukućani živeli zajedno, kao celina.
Priče iz prve ruke: Dva pogleda na isti dom
Miloje Radić iz sela Drena odrastao je u zajednici sa dve majke. Njegova porodica je svedočanstvo o specifičnoj dinamici među ženama koje su delile isti dom, ali različite uloge.
- Otac je umro 1991. godine, a majka i maćeha su ostale zajedno sve do kraja. Maćehu sam zvao 'mama', a rođenu majku po imenu, jer je ona to tražila. Verujem da otac nikada ne bi upoznao moju majku da nije bilo nje, ona ga je nagovorila - ispričao je Miloje za ekipu Prve TV koja je pre par godina otišla na Kosovo i Metohiju i pronašla potomke Srba koji su praktikovali ovaj običaj, ali i jedinu živu podrugu u Srbiji.
Sličnu priču deli i drugi sagovornik iz Drena
- Moj otac je verovatno imao odnose sa obe žene, ali nikada nije dozvolio da prva žena napusti kuću. Maćeha nas je često više pazila nego majka – zvali smo je 'nana' i za nas je bila kao rođena.
Ispod istog krova: ljubav, kompromis i zajednički cilj
Nataša Terzić, autorka romana Podruga i majka šestoro dece, istraživala je ovu temu i objasnila kompleksnost odnosa među ženama u takvim porodicama:
- Prva žena nije prestajala da voli svog muža, iako je dozvoljavala da se on oženi drugom. Cilj je bio – porodica. Kada prva ne može da rodi, druga dolazi da donese potomstvo. Brak se crkveno prekida, ali prva žena ostaje deo domaćinstva, kao rođaka i pomoćnik - objašnjava Terzićeva.
- Podruga kao pojam ne postoji u hrišćanskom svetu, ali ovaj običaj je govorio o zajedništvu, o dvema ženama koje su se posvetile podizanju dece, bez obzira koja ih je rodila.
Poslednja podruga u Srbiji
Petkana Filipović iz sela Drena danas važi za poslednju živu podrugu u Srbiji. Slepa od rođenja, u 28. godini udala se za čoveka dvostruko starijeg – i to uz saglasnost njegove prve žene. Dogovor je, kako kaže, pao u kafani.
- Majka mi je rekla: ‘Idi za njega, bolje ti je s drugom ženom nego da te izdržavaju rođaci’. Nisam ga volela preterano, ali nisam ni bila ljubomorna. On je više voleo prvu ženu iako sam ja rodila decu. Ona je za mene uvek bila supruga, a deca su je zvala 'nana' - priča Petkana uz osmeh.
Njen muž je sahranjen između nje i prve žene, a za sebe je, kaže, već pripremila mesto.
Običaj koji je nestao, ali ostavio dubok trag
Podruge su bile prisutne na Kosovu i Metohiji sve do 1980-ih godina. Najčešće su upravo prve žene predlagale muževima da se ponovo ožene – ne iz pokornosti, već iz želje da porodica dobije potomstvo. Njihova pozicija u kući se nije menjala – i dalje su bile poštovane, uključene u odgoj dece i vođenje domaćinstva.
U tom sistemu suživota nije bilo mesta za ljubomoru, jer je sve počivalo na dogovoru, razumevanju i zajedničkom cilju. Danas, kada su takve priče retke, one nas podsećaju na složenu strukturu porodičnih odnosa nekadašnjeg vremena – i na žene koje su znale da ljubav ponekad znači i – odricanje.
Bonus video: U ovom srpskom selu leži cela istorija Balkana