Telo ne može samo da ga proizvede: Evo kako da znate da li unosite dovoljno joda
Mali mineral, ogromna moć - i još veća opasnost ako ga nema dovoljno. Jod, element bez mirisa i ukusa, stoji na prvoj liniji odbrane naše štitne žlezde, a samim tim i celokupnog zdravlja. Ipak, stručnjaci upozoravaju: u Srbiji i dalje veliki deo populacije ne unosi preporučenu dnevnu dozu.
Uloga joda u organizmu
Jod je neophodan za sintezu hormona štitne žlezde – tiroksina(T4) i trijodtironina (T3). Ovi hormoni utiču na brojne procese u organizmu, uključujući:
• Regulaciju metabolizma
• Održavanje telesne temperature
• Rad srca i krvnog pritiska
• Razvoj mozga i nervnog sistema, naročito kod fetusa i male dece
• Rast i pravilan razvoj organizma
Doktor David Derry rekao je da je jod najbolji antibiotik iantivirotik ( ,,Jod-zaboravljeno oružje protiv virusa gripa, 2009.god.). Ističe da jod ubija bakterije, viruse, gljivice, protozoe, pa čak i spore bakterija i gljivica.
U kontekstu činjenice da većina bolesti ili započinje ili se nastavlja upalama koje uzrokuju bakterije i virusi, onda je ovovažna informacija. Naime, svakih 17 minuta krv ponovnocirkuliše kroz tkivo štitne žlezde, u kojem će, ako postojidovoljna količina joda, bakterije i virusi biti uništeni.
Koliko joda je dovoljno?
• Odrasli: oko 150 µg dnevno
• Trudnice i dojilje: 220–290 µg dnevno
• Deca: od 90–120 µg dnevno
Mora doći spolja
Za razliku od nekih vitamina, jod ne možemo sintetisati — mora doći spolja. Najčešći izvor je jodirana so, ali problem je što dodavanje soli u hranu može povećati rizik od drugih zdravstvenih problema kao što su visok krvni pritisak i bolesti srca, tako da se preporučuje oprez prilikom korištenja.