Trudnicu su oteli 1978. godine a njena majka pronašla unuka među 140 nestale dece decenijama kasnije

Patrisija Roisinblit bila je u osmom mesecu trudnoće kada su nju i njenu 15-mesečnu ćerku jednog dana u oktobru 1978. godine iz stana odveli naoružani muškarci.

Ćerku su stavili u korpu i predali rođacima. Hose je molio porodicu da čuvaju njegovu devojčicu, a Patrisija je poslednji put povikala: „Trudna sam! Odvode me"  pre nego što joj je stražar rukom prekrio usta. Nikada više nisu viđeni.

Svedočenje Rose Roisinblit:

Potraga majke koja traje decenijama

Ovaj potresni događaj opisan je u knjizi A Flower Traveled in My Bloodautorke Hejli Koen Gililand, objavljenoj prošlog meseca. Nestanak ćerke i zeta naterao je Patrisijinu majku, Rosu Tarlovski de Roisinblit, na višedecenijsku potragu prvo za njima, a zatim, kada je postalo jasno da su ubijeni,  potom za unukom koji je trebalo da se rodi.

Rosa, koja će ovog avgusta napuniti 106 godina, jedna je od osnivačica organizacije Abuelas de Plaza de Mayo (Bake sa Majskog trga), koje su decenijama tragale za „ukradenim unucima“, bebama otetim od političkih zatvorenica i datim na usvajanje porodicama povezanima s vojskom. Od oko 500 nestalih beba, do danas je pronađeno 140.

„Desaparecidos“ – nestali u tišini

Period vladavine vojne hunte od 1976. do 1983. u Argentini ostao je upamćen kao „Prljavi rat“. Oko 10.000 do 30.000 ljudi, uključujući trudnice, oteto je, mučeno i ubijeno. Oni su postali poznati kao desaparecidos — „nestali“.

Patrisija i Hose pripadali su levičarskoj grupi Montoneros. Nakon otmice, Patricia je bila vezana i mučena u kući u kojoj se nalazio i José. Pred sam porođaj prebačena je u ozloglašeni centar ESMA (Mornarička škola mehanike), gde su zatvorenici brutalno maltretirani.

Rosa je tek 1982. saznala da je njena ćerka u zatočeništvu rodila dečaka, Rodolfa Fernanda. Postoje svedočenja da je Patrisija ubrzo nakon porođaja ubijena, možda bačena u more sudbina koja je zadesila mnoge druge zatvorenike u tzv. „letovima smrti“.

Otkriće ukradenog unuka

Godine 2000. otkriveno je da je Patrisijin sin živ i da je odrastao kao Gijermo Fransisko Gomes, u porodici pripadnika vojne obaveštajne službe Fransiska Gomesa i njegove supruge Teodore Jofre. Dete je dobilo falsifikovani izvod iz matične knjige rođenih i raslo u nasilnom domu.

Kada je imao 21 godinu, Gijermo je saznao istinu, najpre preko svoje sestre Marijane, koja mu je donela fotografiju pravih roditelja, a zatim i putem DNK testa. To otkriće ga je gurnulo u depresiju i krizu identiteta, dodatno otežanu činjenicom da je njegov „otac“ radio baš u logoru gde je njegova majka bila zatvorena, piše People.

Pravda i borba za istinu

U sudskom procesu 2016. godine, Fransisko Gomes osuđen je na doživotni zatvor, dok je Teodora dobila trogodišnju kaznu za saučesništvo u otmici deteta.

Danas Gijermo nosi prezime Pérez Roisinblit, u čast svojih bioloških roditelja, i radi kao advokat za ljudska prava, sarađujući sa organizacijom svoje bake.

Rosa – simbol snage i istrajnosti

Rosa Tarlovski de Roisinblit bila je ginekološkinja, retkost u Argentini šezdesetih i sedamdesetih. Tek kada su joj oteli ćerku, postala je aktivistkinja. Decenijama je radila u organizaciji Abuelas de Plaza de Mayo, obavljajući funkcije blagajnice i potpredsednice.

„Snaga dolazi iz ljubavi prema deci“, rekla je Rosa u intervjuu 2016. godine. „Da sam ostala kod kuće plačući zbog nestanka moje ćerke, odavno bih umrla.“